"Romantičar" iz Kanbere
Reči ohrabrenja, poneka suza karakteristična za svaku majku i put pod noge. Posle kampa FK Partizana na Zlatiboru stasiti Marko Milutinović (rođen 1996) zapao je za oko skautima crno-belih i preselio se u Beograd. Ništa ne bi bilo čudno da nije iz Kanbere, glavnog grada Australije!
- Teška odluka, ali nije bilo dileme - počinje ispovest za "Vesti" aktuelni prvotimac "romantičara" sa Karaburme i nastavlja:
1,89 metara visok je Marko Milutinović
- Braća Miloš i Goran trenirali su fudbal u lokalnom klubu Cooma u Kanberi pa sam krenuo njihovim stopama. I dok su oni sve doživljavali kao rekreaciju, mene je igra opčinila i potpuno sam se posvetio treninzima. Najpre sa ocem Slavoljubom, koji je takođe trčkarao za loptom, a onda ozbiljnije. Bio sam jedini Srbin u ekipi koju je trenirao Argentinac Gabi.
Marko je od pete godine redovan na treninzima. Svake nedelje pet-šest puta izlazio je na teren i već tada je bilo jasno: fudbal je njegov život.
- Kada sam napunio 17 godina postao sam prvotimac ekipe koja igra u ligi Kanbere. U gradu ima i srpski klub Beli orlovi, ali je drugoligaš. Pošto sam brzo napredovao odrekao sam se tenisa, koji sam paralelno trenirao, i potpuno se okrenuo "bubamari".
Ponosan na poreklo
Markovi roditelji rođeni su u Srbiji, ali su odrasli i upoznali se u Australiji.
- Tatini su poreklom iz Virine pored Paraćina. Deda Milisav i baba Ljubinka došli su na Peti kontinent 1971. kada je tata Slavoljub bio dete. Žive sa nama u kući i zaslužni su za naše srećno detinjstvo.
Mama je Novosađanka, ali ima dosta rodbine u Trebinju. Devojački je Popović. Deda živi u Melburnu i često se posećujemo, dok je baka Mila preminula - priča Marko.
Partizan u srcu
Pošto su u porodici svi ortodoksni Partizanovci bilo je logično da se oproba na kampu koji organizuje klub iz Humske.
- Nezaboravno iskustvo! I ranije sam bio u Srbiji, ali već na kampu pojavila se varijanta da ostanem u zemlji predaka. Kalio sam se u BASK-u. Nisam igrao zvanične utakmice dok nisam dobio dvojno državljanstvo. Potom sam se okušao u Jagodini i njihovom satelit klubu Tabane, a sada sam član OFK Beograda. Znam za svetlu tradiciju kluba i potrudićemo se da iz godine u godinu napredujemo. Trener Petar Divić sjajno radi, pohvalio bih direktora Božu Milenkovića i predsednika Iliju Petkovića.
Kengur broj 2
Marka u Australiji oslovljavaju i sa Mare, a u Srbije je dobio poseban nadimak - Kengur. U srpskom fudbalu već se pojavljivao taj nadimak. Imao ga je Saša Ilić (rođen u Melburnu), bivši golman Radničkog sa Novog Beograda i dva puta reprezentativac Jugoslavije.
Zablistao si u finišu polusezone?
- Na startu sam imao problema jer nisam bio u formi. Kasnije su se složile kockice, postigao sam gol protiv IMT-a i u klubu su voljni da me zadrže bar još šest meseci. Doduše, imam nekoliko ponuda iz Srbije, ali i van naših granica. Smatram da je, za mene, najbolje da ostanem još pola godine na Karaburmi.
A saigrače?
- Igram u tandemu sa Ignjatovićem koji, poput mene, tek stasava. Imam puno drugova, često izlazimo i zajedno provodimo slobodno vreme. Živim u garsonjeri na Zvezdari, peške idem na treninge. Treba mi 15-ak minuta do Stare Karaburme. Imam australijsku vozačku dozvolu, ali sam vozio samo u Jagodini i okolini. U selu Virine deda ima kola koja sam koristio dok sam bio u tom delu zemlje.
Nestala je i jezička barijera?
- Relativno brzo sam prebrodio jezičku barijeru. U Australiji nisam puno koristio srpski jezik. Nešto malo u porodici i crkvi koja se nalazi u Fereru, ali tek sada, kada sam bio primoran, uspeo sam da propričam. Uostalom, to je i prirodno posle 2,5 godine na našim prostorima. U Kanberi živi 5.000 Srba, ali u Gramer privatnoj školi koju sam završio nema časova srpskog.
Novakovi saveti
Jedan od trenera koji je zaslužan za Markov napredak je i bivši internacionalac i član Steaue i Crvene zvezde, Novak Martinović.
- I on je igrao na poziciji štopera i stekao ogromno iskustvo na utakmicama protiv Napolija, Liverpula... svojski se trudi da mi na svakom koraku pomogne. Isto važi za starije igrače Krstića, Krnjinca, Basaru...
Odrastao na srpskoj kuhinji
Svi koji dođu u Srbiju apostrofiraju našu hranu. Da li je za tebe ona otkrovenje?
- Ne! - odsečan je Marko Milutinović. - Mamina kuhinja u Kanberi bazira se na našim specijalitetima tako da sam odrastao na srpskoj kuhinji. Po svaku cenu izbegavam brzu hranu.
I dok se porodica Milutinović bavi poslom u građevinskoj firmi Bordo, Marko koristi svaki momenat da sa njima kontaktira putem društvenih mreža i "čuda tehnike".
- Nijednog momenta nisam se pokajao što sam došao u Srbiju. Odluka jeste bila teška, ali na vreme sam shvatio: fudbal je moj život i budućnost, a ukoliko želim da napredujem moram da dođem u Srbiju i na svu sreću porodica me podržala u toj nameri.
Marko ne krije da su devojke u Srbiji san snova, ali radije priča o fudbalu. Kvalifikacije za Mondijal u Rusiji donele su uspeh Srbiji, ali i Australiji.
- "Sokerosi" su ostvarili veliki uspeh, veoma značajan za još veći uspon i proboj fudbala među najpopularnije sportove. Srbiju sam, dok sam živeo u Australiji, redovno pratio putem satelita. Nije bilo lako ustajati u jutarnjim časovima zbog razlike u vremenu, ali mi smo patriote i svim srcem smo bodrili "orlove". Po dolasku u Srbiju redovno idem i uživo gledam sve značajnije mečeve, naravno ukoliko nisam zauzet obavezama u klubu.
Stiže prinova
Marko uskoro ide u Australiju na zaslužen odmor.
- Let preko Abu Dabija do Sidneja i kasnije kolima do 300 kilometara udaljene Kanbere traje 30 sati! Na put krećem 15. decembra, a vraćam se posle Božića. Uželeo sam se porodice, a početkom godine očekujemo i prinovu. Dobiće je brat Miloš koji je oženjen sa Sarajkom, dok je supruga drugog brata Gorana poreklom Makedonka.
