Zlatiborska priča: Milojević vidi sebe kao reditelja
Svežina i prva kiša sigurno prijaju Vladanu Milojeviću (47), novom treneru Crvene zvezde, posle perioda provedenog na Kipru i u Grčkoj, gde je i kao igrač ostavio dubok trag.
- Mnogo puta sam bio na Zlatiboru i uvek sam poneo pozitivne utiske. Isto važi za Taru i celu Srbiju. Drago mi je da postoji ekspanzija sportskog turizma.
Nije bilo vremena za odmor?
- Posle naporne sezone odmah smo krenuli u nove izazove. Kako igrači, tako i moj stručni štab jer smo svi na istom zadatku, pred velikim obavezama i izazovima.
Bili ste u dva inostrana kluba (Omonija i Panionios), nije prošlo mnogo vremena od kako ste napustili srpski fudbal. Sigurno poznajete gro igrača?
- Gde god sam bio, pratio sam zbivanja u Srbiji. Jednostavno, svuda je to isto. Morate brzo da se prilagodite. U inostranstvu je to mentalitet, od načina života do stila igre i razmišljanja.
Zvezda se pojavila u pravo vreme i na pravom mestu?
- Kada ste bivši igrač Zvezde, imate neku potrebu da se okušate i kao trener. Prošao sam sve stepenike u klub od kako sam sa 16 godina stigao na "Marakanu" osim da budem šef stručnog štaba. Kao omladinac sam bio šampion, Zvezda mi je pružila šansu da radim sa mlađim kategorijama u kojima su bili najbolji i najtalentovaniji dečaci. Taj period je veoma značajan u mom trenerskom razvoju i prvim koracima. To je dug prema klubu, navijačima i mom srcu. Nijednog trenutka nisam se dvoumio. Kakav god da je zamor, posle Zvezdinog poziva, on je nestao. Počastvovan sam što sam dobio priliku, a daću sve od sebe. Obećao sam profesionalan rad, maksimalno zalaganje. Ostalo će se pokazati na terenu. Ne volim da pričam već da radim, a rezultati su ti koji prave trenersko ime.
Pohvale za najbliže saradnike
Uz vas su u stručnom štabu stalni saradnik Vlada Janković, Milan Kosanović i novi trener golmana Dušan Gašić.
- Kosanović i Gašić su mladi momci koji su se već dokazali. Poznato je koga je Kosanović otkrio i lansirao dok je bio u Vojvodini, a radi i u reprezentaciji. Gašić je radio u OFK Beogradu i našoj omladinskoj školi. Sa Vladom sam bio od prvog dana u Čukaričkom. Jedan je od najboljih trenera ne samo za fizičku pripremu. Intelektualac koji govori četiri-pet svetskih jezika, prati trendove, konstantno se edukuje, obožavan je u svakoj sredini. Mnogim igračima Čukaričkog je pomogao i "vratio" karijeru. Iskreno, meni je čast što sarađujemo! Do fanatizma se bavimo fudbalom. Sličan je, ne samo fizički, i brat blizanac Igor koji radi u FSS. Divna porodica Janković!
Šta Vam je trenutno najbitnije?
- Da upoznam igrače i oni mene! Gotovo svi znaju da sam iz grupe trenera koji vole disciplinu u igri, volim plan igre i da se ispoštuje dogovor. Sigurno postoje neki zahtevi na koje igrači treba da naviknu i to nije lako. Ima fudbalera koji to prihvataju, ali i onih drugih. Mislim da će na kraju sve da bude O.K.
Sa Goranom ne pričam o Partizanu
Brat Goran je stariji šest godina. Igrao je u Crvenoj zvezdi, pa Partizanu, blistao u Španiji, a onda postao trener. Radio je u Železniku, Pljevljima, Obrenovcu, Smedervu, Borči, Mladosti iz Podgorice, Španiji i Slovačkoj.
- Fudbal je naša tema, ali ne relacije Zvezda-Partizan. Njegova karijera išla je prirodnim putem, ali puno kockica mora da se složi. Nekada ne ide onako kako treba. Važna je i sreća. Iskusan je i mislim da nije rekao poslednju reč.
Da li ste imali spisak želja kada je reč o pojačanjima?
- Ne u smislu imena igrača. Puno sam pričao sa upravom i sportskim direktorom Mitrom Mrkelom o profilu koji nam trebaju. Jedno su želje, drugo mogućnosti. Ima toloko faktora od kojih zavisi da li možete da dovedete igrače, ali sam napomenuo koji su mi profili neophodni. Normalno, još uvek gledamo, tražimo, "merimo", pa ćemo da vidimo šta ćemo od toga uraditi.
Da li imate omiljenu formaciju koju želite da primenite, uz rezervne varijante?
- Sigurno ćemo uvežbavati osnovni sistem. Ako su igrači obučeni, lako se transformišu u toku utakmice u drugu koncepciju i lako joj se prilagode. Sistem sam po sebi ne znači ništa. To je samo postavka igrača na terenu u zavisnosti šta mi hoćemo, ali nismo sami. Pita se i protivnik. Mi hoćemo da ga neutrališemo i iskoristimo njegove slabosti. Volim kada moji igrači znaju da u toku igre sve promene i da budemo nepredvidivi. Zbog toga se sve ovo radi i puno trenira.
Porodica ispred inostranstva
Sigurno ste imali ponudu iz inostranstva posle sjajnih rezultata?
- Imao sam ih mnogo. Pogotovu iz Grčke, sa Kipra, ali i drugih zemalja. Ne bih o tome da pričam. To je prošlost. Generalno sam želeo da napravim mali "brejk" jer konstantno radim i osetio sam potrebu da se više posvetim porodici. Zato je Srbija bila opcija.
Karakteristike neophodne za trenera?
- Autoritet ličnosti i znanja. To kažem iz ličnog iskustva. Igrači će sami videti da li to trener ima. Trener nije samo čovek koji momke izvede na teren i podeli im zadatke. Fudbal je timska igra. Trener treba da živi sa njima, da bude pedagog, psiholog, da ih razume. Mora da ima harizmu i bude rođen za taj posao. Volim da se edukujem i razmenjujem mišljenja. Otvoren sam i nikada ništa nisam krio od kolega. Uvažavam svaku razmenu mišljenja, dajem impuls za razmišljanje. Želim da imam uspeh kao i svaki trener. Fudbal je moj život, za to sam se opredelio. Dajem sve od sebe. Sigurno je i da grešim. To je sasvim normalno. Morate da se edukujete, pratite trendove, ali, na kraju krajeva, morate da budete ono što jeste. Da date pečat.
Defanziva Zvezdina rak-rana
Prošle sezone defanzivno delovanje u prekidu bila je rak-rana. Gro golova primljeno je na taj način.
- U savremenom fudbalu oni su jako oružje i statistički preko 70 odsto golova postiže se na taj način. Zvezda je ekipa protiv koje rival ne može da računa na posed lopte. To znači da koncepciju grade na preskakanju igre i delovanju u prekidu. To je jedna od glavnih karakteristika našeg fudbala. Čim se pređe centar, ide se na prekid. To je sasvim legitiman način igre i to se naporno uvežbava. Sigurno ćemo dodatno obratiti pažnju na taj segment.
Da li treneri mogu da se uporede sa nekim zanimanjem.
- Mi smo reditelji ili scenaristi. Imate glumce koji treba da sprovedu u delo vaše zamisli. U fudbalu su to igrači. Tokom stvaranja filma nemate protivnike, a u fudbalu postoje i kvare vam planove. Onda se sve pretvara u "ratnu" strategiju. Bitno je da me igrači shvate i onda nećemo imati nikavih problema.
Grčki jezik kao maternji
Poslednje dve godine radili ste na grčkom govornom području. Da li je bilo teško da se "prešaltate" na srpski?
-Ne, pošto su mi oba jezika bliska. Grčki kao da mi je maternji zbog duge igračke karijere. Fudbal je međunarodna igra, ima dosta opštih izraza koji se koriste u svakoj sredini. Bitan je "link" na relaciji trener-igrač i to donosi pozitivu.
Šta je za Vas fudbal?
- Ceo moj život, ne samo profesija. Inače je moja porodica sportska. Sin je fudbaler, a ćerka i supruga se bave konjičkim sportom.
Šta je u ovom momentu najvažnije?
- Atmosfera i homogenost na terenu. Ne moraju oni van obaveza da budu sjajni prijatelji i slično, ali na terenu mora da se oseća jedinstvo. Nisam pravio spisak ko će sa kim biti u sobi. Oni su se sami iskombinovali jer znaju ko kome odgovara. Prezadovoljan sam jer su pravi profesionalci. Volim da radim sa ambicioznim momcima i nikada u karijeri igraču nisam rekao da je nešto pogrešio. Fudbal je igra greške. Stvar je namere i sprovođenja onoga što su zamislili. Ako dođemo do nivoa da jedan za drugog živimo i borimo se - uspeli smo. Prirodno je ispadanje iz forme, povrede, kartoni, ukazivanje šanse nekome iz drugog plana. Ali ukoliko je familijarna atmosfera i ljubav onakva kakvu želim da osetim i treba da bude, postigli smo cilj. To je jak vetar u leđa.
Krenuo iz Aranđelovca
Biografija
Ime i prezime: Vladan Milojević
Datum rođenja: 9. mart 1970.
Mesto rođenja: Aranđelovac
Visina: 1,82 m
Karijera (igrač): Crvena zvezda (mlađe kategorije), Bečej, Radnički Novi Beograd, PAS Janjina, Kalamata, Crvena zvezda, Apolon, Panatinaikos, Iraklis, Akratitos
Karijera (trener): Crvena zvezda (mlađe kategorije), Javor, Čukarički, Omonija, Panionios, Crvena zvezda
