Daleko sam od Humske
Omiljen saigrač napadačima, fudbaler od čijih centaršuteva žive golgeteri. Antonio Rukavina (33) je svojevremeno u Železniku predstavio osnove u igri fudbalera koji dejstvuje sa bočnih pozicija: brzina i hirurški precizna asistencija. Partizan je to prvi snimio, tačniji bio najkonkretniji, kasnije je sve bilo stvar rutine. U Nemačkoj i Španiji nije lako igrati, Rukavina je imao i još ima tu vrste privilegije.
Istina, zabrinula je stručnjake u Srbiji činjenica da je igrao malo tokom minule sezone u Viljarealu, pa je to povlačilo pitanje daljeg pozivanja Slavoljuba Muslina u nacionalni tim... U isto vreme, mimo njegove želje, otvorena je i tema eventualnog povratka u Partizan, gde se u prvi plan stavlja pokušaj crno-belih da se domognu Lige šampiona.
38 mečeva je Rukavina odigrao za Srbiju
Nisam u godinama da letim terenom
O svim zanimljivim temama pričali smo sa Rukavinom na početku priprema srpskog nacionalnog tima za predstojeći kvalifikacioni meč sa Velsom. Predočili smo mu na staru zabrinutost činjenicom da u poslednje vreme malo vremena provodi na terenu.
- Ja nisam tako zabrinut - kaže kroz osmeh.
- Nemam više godine u kojima mogu da igram svaku utakmicu u kontinuitetu i letim terenom. Prihvatio sam svoju novu ulogu i pomažem timu kad god mi se ukaže prilika. Nemam razloga da se nešto bunim, jer sam u dobrom treningu, osećam se potpuno spreman.
To znači da ostajete u Viljarealu?
- Imam ugovor, nemam nameru da tražim novi klub. Jedino ukoliko u Viljarealu nisu zadovoljni... Na početku sam igrao stalno, svi su bili zadovoljni, ali su se stvari promenili odlaskom trenera Marselina. Tada mi je minutaža postala manja, mada nemam nikakav problem sa novim šefom struke. Sviđa mi se i život u Španiji, na 100 metara sam od mora, uživa i moja porodica.
Iz vaše priče dolazimo do zaključka da od povratka u Partizan nema ništa?
- Iskreno, niko me nije kontaktirao. Partizan je moj klub, proveo sam tamo nezaboravnu godinu, i sećam se da mi je bilo vrlo teško napuštajući Humsku. Sada nije realno da se vratim, jer i dalje mislim da imam kvalitet za Primeru, da fudbalu mogu da pružim mnogo. Partizan za sada pratim putem TV, uživao sam u osvajanju duple krune, i želim crno-belima plasman u Ligu šampiona.
Da opet pogodim Mitrovića
Rukavina nema ništa protiv da se ponovi akcija iz Kardifa kada je centrirao, a Aleksandar Mitrović u finišu doneo remi Srbiji, s tim da sada priželjkuje gol za trijumf.
- Desilo se u Kardifu, zašto ne bi opet - pita se Rukavina. - Našu igru zasnivamo po bokovima, biće dosta prostora. Plan je bio da ne gađamo visokim loptama, znamo da su najjači u vazduhu. Međutim, bio je poslednji minut, centrirao sam, a Mitrović je pogodio. Ne bih se bunio da opet bude isti scenario, ali za tri boda.
Minhen 1860 zaslužuje bolje
Zanimljivo da je Rukavina pre dolaska u Španiju, igrao u Bundesligi. Branio je boje Borusije iz Dortmunda i Minhena 1860. Mnogi će reći da je imao privilegiju da se takmiči u dve najjače lige.
- Svaka je teška i zahtevna na svoj način. Nosim prelepe uspomene iz Nemačke, stekao sam prijatelje, sebe usavršio kao fudbalera. U Španiji mi je takođe trebalo vremena da se naviknem, u startu sam imao i Đukićevu pomoć u Viljarealu. Moram ovom prilikom da poželim bivšem klubu Minhenu mnogo sreće i skori povratak u Cvajtu, pa onda i Bundesligu. To je klub koji to zaslužuje - poručio je Antonio Rukavina.
Druženje sa Žigićem i Đukićem
Uz druženje sa saigračima iz Viljareala, Rukavini blizina Valensije omogućuje da održava kontakt sa bliskim ljudima.
- Viđam se sa Nikolom Žigićem i Miroslavom Đukićem, i porodice su nam bliske - otkriva Rukavina. - Doskora tu mi je bio i Pantić u klubu, sada nema naših ljudi u klubu. Volim da provodim vreme sa najbližima, šetnja i obilazak grada prijatna su nam i dobra zabava.
