Kad je važno - Srbin!
Sve su prilike da je Miloš Ninković, nakon osvajanja šampionata Australije, promenio mišljenje i da ostaje u Sidneju i treću sezonu.
Ninković je, kako smo već pisali, posle proglašenja za najboljeg igrača sezone u A-ligi najavio da se uželeo kuće, ali je Sidnej FC učinio sve da ga nagovori da ostane u klubu. Ne treba ni da se kaže koliko bi značio ovde i u narednom prvenstvu.
U nedelju, ovdašnjim navijačima je dao novu nadu:
- Volim ovaj klub - rekao je Srbin za Foks-sport. - Voleo bih da ovaj tim vidim iduće godine u Azijskoj ligi šampiona. Volim ove momke, volim navijače. Ne mogu ništa da obećam, ali ću možda i ostati.
Ninković ne zaboravlja kako je sa Zvezdom promašio sa bele tačke u važnom trenutku, iako ranije nikada nije promašivao.
- Ovog puta sam, međutim, pogodio. Ovo je bila veoma, veoma teška utakmica, posebno u produžetku. U prvih 20-ak minuta bio sam nepažljiv i tada je Beriša postigao divan gol. Kada idete na penale, nikad ne znate ko će biti pobednik, ali smo mi pobedili i zaista sam presrećan.
Uz sve ostale prisutne, još jedna osoba veoma bliska Milošu bila je presrećna. Reč je o njegovoj supruzi Dejani koja se vratila u Sidnej kako bi mu bila podrška u finalu. Priznala je da sve vreme bila prilično nervozna.
- Već dugo se nisam ovako osećala. Ovo je pritisak kada igraš za veliki klub. Oni su tako dobar tim i zaslužuju da osvoje titulu - ceo tim i svi u njemu. I naravno da sam bila nervozna, ali sam verovala u tim i verovala sam u svog muža.
Dejana ističe da je uvek znala da je Miloš sposoban da nivo igre podigne na visok nivo.
Ona i njen suprug, zajedno sa dve kćerke, napustili su Srbiju i došli svi zajedno u Sidnej pre dve godine kad je Miloš potpisao ugovor. Uživali su, kaže, svaki minut vremena provedenog ovde.
U zagrljaju navijača
Ninković je na najbolji mogući način iskoristio priliku da odluči pobednika, a onda je uradio nešto što će dugo pamtiti i on i navijači "nebeskoplavih": skinuo je dres, potrčao ka tribini iza gola i skočio pravo u grotlo najvernijih pristalica novog šampiona. Čvrst zagrljaj je potrajao toliko da se neko možda i zabrinuo, da li će se Miloš izvući živ i zdrav, ali, naravno, sve se završilo na najbolji način, a svima je bilo puno srce...
- Bilo je izuzetno za decu, za familiju, mene, a za Miloša - kao što vidite. Ovo je zaista lep grad sa toliko mogućnosti, posebno za decu. Mi smo zajedno već duže vreme i bilo je uspona i padova, kao i svugde. Ova sezona pomogla je da pokaže kako je dobar igrač. Njegov kvalitet na nivou za koji sam znala da je u stanju da postigne. Samo mu je bilo potrebno vreme da se navikne na nove saigrače, terene, jezik - svaka liga je potpuno različita, ali je ova sezona njegova sezona.
U međuvremenu, njih tri su otišle nazad u Srbiju, ali se Dejana vratila da bude na tribinama za veliki događaj, a deca su gledala prenos sa dekom, bakom i nekoliko prijatelja.
Porodica i fudbal najvažniji
Još jedan heroj nedeljnog finala veoma je vezan za familiju. Reč je Daniju Vukoviću, golmanu koji je odbranio presudan udarac sa bele tačke i doživeo ovacije celog stadiona.
Daniju nije bilo lako - tokom cele sezone mislio je i na svog sinčića Harlija, kome je nedavno uspešno presađena jetra, da bi mu se spasao život. To je bio razlog što su Dani i njegova supruga Kristi sa detetom napustili Melburn i Viktori, kako bi se vratili u Sidnej gde imaju podršku familije u vremenu kad je mališanu medicinski tretman bio toliko potreban.
I ovog puta - na tribinama Alianc stadiona bili su među 42.000 gledalaca i Danijeva supruga i sin. I Dani je bio neverovatan. On je bio taj koji je zaustavio udarac sa penala Marka Rohasa i otvorio put Milošu Ninkoviću da svojim pogotkom zapečati nedeljni meč.
Evo šta je Dani rekao:
- Stvari su za mene i moju familiju lepo došle na svoje mesto. Moj sin je prolazio kroz teško vreme i sada je na putu oporavka. To je za mene bilo glavno za poslednjih 12 meseci, a i u fudbalu je išlo takođe briljantno.
Vuković je zahvalan za instrukcije koje je dobio od trenera golmana u klubu Džona Kroulija.
- Kad se radi o penalima, moj trener studirao je sve njihove izvođače jedanaesteraca i znao je gde će svaki od njih pucati. To je obično dobar indikator šta će ponovo da urade. Bilo je njih nekoliko koje nisam znao - to su Li Brokshem i Karl Valeri - ali smo druge "snimili" i trener je bio u pravu. Znao sam, nakon što sam sprečio Rohasa, da nam ostaje još jedan šut i pomolio sam se da Ninko pogoditi mrežu. Njegov poslednji penal protiv Vulongonga u Kupu federacija bio je promašaj i malo sam strahovao, ali je ove sezone prilično siguran u ono što radi.
