Čovek koji je "ukrao" kup Englezima
I dok ceo fudbalski svet sumira još jedan rekordni prelazni rok u kome su potrošene bukvalno milijarde svih mogućih valuta i postavljeni novi nenormalni rekordi u visini transfera, ostaje prilika za sve fudbalske romantike da se podsete vremena pre nego što je fudbal postao biznis. Priča o Velšaninu Fredu Kinoru jedno je od tih podsećanja...
Engleska je zemlja koja se smatra kolevkom fudbala, a FA kup je najstarije takmičenje na svetu. Iako nema značaj kao nekada, Englezi ga i danas igraju sa strašću, a klubovi slave osvojene trofeje kao veliko dostignuće. Mnogi trenuci ostali su upamćeni i zauvek urezani u istoriju fudbala, a jedan od njih se desio i davne 1927. godine, kada je velški Kardif, predvođenm Fredom Kinorom, postao prvi i jedini tim van teritorije Engleske koji je osvojio engleski ponos.
Sin radničke klase, očajan sa mitraljezom
Pročitajte još:
* Ima se, može se: Englezi već potrošili 350.000.000 evra
* Englezi imaju svoja pravila: Premijer liga donela izmene o dodeljivanju crvenih kartona
Priča o Fredu Kinoru počinje u smiraj 19. veka. Dete zidara, rođen u predgrađu Kardifa 1894, Kinor je od malih nogu pokazivao umeće sa loptom. Još kao tinejdžer pokazivao je liderstvo i bio kapiten lokalnih klubova koje je predvodio do trofeja u najnižim rangovima, što je bila najava i vrhunca njegove karijere.
Vrlo mlad je počeo da radi kao trgovac jer je, kao i svi u to vrerme, morao da zarađuje za život. Ipak 1906. njegov profesor iz osnovne škole, koji je u tom trenutku bio direktor fudbalskog kluba Kardif, ubedio ga je da napusti posao i da za 10 šilinga mesečno potpiše ugovor za klub koji je postojao tek 7 godina.
Kao fudbaler, igrao je u sredini terena na poziciji zadnjeg veznog i važio je za čvrstog i bekompromisnog igrača. Mnogi ga smatraju čovekom koji je izmislio poziciju i snažnu duel igru. Zagovornici "muškog fudbala" danas se često pitaju kako bi aktuelni "mekušci" izdržali duel sa velškom stenom.
Ipak, nekoliko godina uspona Kinora i Kardifa koje su usledile prekinuo je Prvi svetski rat. Kao i mnogi mladići u to vreme, Kinor se doborovoljno prijavio u vojsku i bio smešten u jedinicu koja će biti upamćena kao fudbalski bataljon jer su je sve do jednog činili fudbaleri. Vraćen je sa ratišta 1916. posle ranjavanja u nogu, što je pretilo da mu okonča i karijeru. Srećom, nije se desilo ništa slično. Prepričava se i anegdota da mu je komandant rekao da je najgori vojnik koji je ikada uzeo mitraljez u ruke. Mnogi su se šalili na njegov račun povezujući njegovu nepreciznost sa mitraljezom sa nadimkom koji je nosio - "najgori šut u Engleskoj fudbalskoj ligi".
Trenutak slave na Vembliju
Pošto je posle rata radio nekoliko poslova, Kinor se 1920. ponovo priključio Kardifu, koji je polako postajao jedan od najboljih klubova u Britaniji. U sezoni 1923-1924 Kinor i Kardif su ostali kratki za titulu prvaka jer su imali za jedan jedini pogodak slabiju gol razliku od Hadersfilda, što je i do danas ostala najmanja razlika između dva tima u istoriji engleskog fudbala.
Usledilo je i prvo finale Kupa i poraz od Šefilda 1925, pa jedna od najgorih sezona u tom periodu za Kardif pre onoga što je usledilo godinu dana kasnije.
Na putu do finala i istorijskog trofeja, Kardif je pobedio i ekipe koje danas znamao kao velikane. Padali su Liverpul, Čelzi, Aton Vila i mnogi drugi pre nego što je došao na red meč za titulu sa Arsenalom.
Kao i danas, londonski klub je i tada slovio za favorita na praktično domaćem terenu na Vembliju. U utakmici u kojoj nije bilo mnogo toga da se vidi, pobednika je odlučio bizaran trenutak. Bezvezan šut Hjua Fergusona, napadača Kardifa, na neverovatan način je ispao iz ruku gomana Arsenala i Kardif je uzeo veliki trofej. To je bio jedini put da je trofej otišao van Engleseke, a kapiten Kinor ostao je upamćen kao čovek koji je Englezima "ukrao" kup.
Ekipu su u Kardifu dočekali kao heroje, a primio ih je i gradonačelnik. Ferguson je bio strelac gola, ali je za Velšane Kinor bio istinski heroj. Kada je izašao iz voza, publika ga je dočekala sa neverovatnim ovacijama. Kasnije se otkrilo da je za malo propustio finale zbog povrede i transfera u Donkaster, koji je srećom za dlaku propao.
Danas, njegova statua stoji ispred gradskog stadiona u Kardifu, a za Velšane Fred Kinor predstavlja sinonim uspeha i slavnih dana fudbala u Kardifu i sećanje na vremena kada je fubal bio više od igre i novca.
