Fudbaleri kao robovi u kandžama menadžera i klubova
Proteklih dana glavna tema u fudbalskoj javnosti Srbije je da li će najbolji fudbaler Vojvodine Mirko Ivanić da pređe u Partizan. Slučaj je dobio epitete španske sapunice, sa mnogo epizoda, ali bez konačnog epiloga.
Posle ove srpske sapunice zapitamo se koja je uloga sportista u današnjem svetu? Jeste, fudbaleri, čak i prosečni, su plaćeni sumama od kojih se običnim smrtnicima zavrti u glavi, ali da li su oni danas moderni robovi bez ikakvih prava?!
Ivanić nije hteo da bude rob! Iako su se Vojvodina i Partizan dogovorili o transferu, a spekuliše se da je suma za slobodu veziste od 1.000.000 do 1.500.000 evra, igrač je rekao "NE". Neće da obuče crno-beli dres. Još letos je obećao navijačima Vojvodine i javnosti da neće da pojačava beogradske večite. On drži reč...
Proteklog meseca, srpska javnost se zabavljala "slučajem Grujić". Otac veziste crveno-belih nije želeo da mu sin ode u Liverpul tako rano, zavapio je preko medija, a onda je stiglo smehotresno saopštenje sa "Marakane" gde kažu da su oni prodali Grujića i da će klub da propadne ako se transfer od 6.000.000 evra ne realizuje. I takav gigant kao što je nekada bila Crvene zvezda spala je na to da je spasava jedan tinejdžer.
Pročitajte još:
* Džaba novci: Ivanić NEĆE u Partizan!
* Ništa od "bombe" u Humskoj: Ivanić drži reč
U ovim slučajevima, igrači su bili u rukama klubova, koji su umesto njih odlučivali, ali ništa manje pogubna uloga nije ni menadžera, što onih pravih, što onih kvazi. "Lovci na mlade talente" ne prezaju ni od čega ne bi li se sa detetom od 12, 13 godina potpisivali nekakav ugovor, a onda ako taj igrač bljesne, da ga prodaju i "pokupe kajmak".
Verovatno ni najbolji advokati ne bi mogli da razvežu te "Gordijeve čvorove" i pitanja vlasništva. Kao što su nekada robovlasnici imali tapiju na robove, tako sada menadžeri imaju "crno na belo" da su oni vlasnici igrača.
Primeri Luke Jovića i Andrije Živkovića, dvojice talentovanih fudbalera Crvene zvezde i Partizana su najbolji primeri. Zvezdin vunderkind je prodat, zamislite, nekakvom investicionom fondu, a 50 odsto vlasništva nad najboljim fudbalerom Partizana ima izraelski menadžer Pini Zahavi. Naravno, ništa manje nisu krivi ni roditelji, koji žele preko dece da se domognu što pre nekog novca. U Srbiji se radi i živi sa 200 evra mesečno, pa je teško odoleti ponudi tih menadžera i menadžerčića.
A u Srbiji fudbalski menadžeri niču kao pečurke posle kiše. Sport je biznis, a u fudbalu se vrte najveće pare, a gde su velike pare tu je mnogo "krokodila".
