Partizan: Dugujemo pet miliona evra!
Crno-beli uvereni da će 2013. završiti u plusu, dok spekulacije o minusu od 25 miliona evra nazivaju dirigovanom kampanjom.
Čelnici Partizana su konačno objavili presek finansijskog stanja. Prema informacijama objavljenim na klupskom sajtu, u formi saopštenja, crno-beli su dužni oko pet miliona evra, što se kosi sa rečima prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, koji je pre nekoliko dana rekao da je minus u kasi srpskog prvaka između 25 i 30 miliona evra.
U Humskoj 1 smatraju da se protiv njih vodi dirigovana kampanja, a ono što posebno privlači pažnju je ''saznanje'' da su na godišnjem nivou od 2008. do danas izdvajali po dva miliona evra za pojačanja, iako, na primer, u poslednjem prelaznom roku nema osnova takvoj konstataciji, jer je većina igrača došla bez obeštećenja.
Saopštenje Partzana prenosimo u celini.
''Već duže vreme se u srpskoj javnosti vodi kampanja, očigledno organizovana i dirigovana, čiji je cilj da se finansijsko stanje Partizana, objavljivanjem izmišljenih i isfabrikovanih podataka, prikaže neuporedivo težim nego što je objektivno jeste. Suština kampanje je remećenje rada i poslovanja kluba i njegovo onemogućivanje da ostvari planirane takmičarske rezultate. Nažalost, u neistine koje se objavljuju poverovali su i 'obični' građani i najviši državni funkcioneri.
Kada je u jednom dnevnom listu objavljena izmišljotina da Partizan duguje 25 miliona evra, mi smo 16. avgusta ove godine odlučno reagovali, objavili da je negativna razlika između obrtne imovine kluba i kratkoročnih obaveza iznosila približno 800 miliona dinara na dan 31.12.2012. godine i da se u toku 2013. godine očekuje smanjenje te negativne razlike. Na današnji dan dospele neizmirene obaveze kluba iznose 600 miliona dinara (približno 5.232.000 evra), a u 2013. godini očekujemo pozitivan rezultat poslovanja, o čemu će javnost biti na vreme obaveštena. Koliko je sve to približno izmišljenim podacima sa kojima se barata u javnosti procenite sami. Partizan izmiruje obaveze, neke sa zakašnjenjem, nastoji da kvalitet tima i postignuti rezultati budu u skladu sa očekivanjima navijača, poslujući i egzistirajući pri tome u državi i okruženju koje se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji.
Nažalost, srpska javnost funkcioniše tako što jednom objavljena laž postaje istina, a demanti i prava istina ostaju bez efekta. Pritom, podaci o poslovanju kluba su lako proverljivi, godišnji izveštaji se objavljuju na veb-sajtu Agencije za privredne registre, izveštaji revizora dostupni su nadležnim fudbalskim i državnim organima. Istina ne može da se sakrije, čak i kad bi neko to želeo. Međutim, autore naručenih članaka i montiranih kampanja istina ne zanima.
Neprestano se nameće pitanje transfera igrača u inostranstvo, iako i najpovršnija analiza pokazuje da bez tih prihoda srpski profesionalni fudbal ne bi mogao da postoji. Da li zaista neko ima interes da se stvore uslovi u kojima će se srpski profesionalni fudbal ugasiti?
U periodu od 2008. do 2012, za pet kalendarskih godina, Partizan je prihodovao od transfera igrača 5,25 milijardi dinara, dok su za isti period rashodi ličnih primanja igrača i drugih kategorija zaposlenih u klubu iznosili 4,24 milijardi dinara.
Famozni transfer igrača o kome se toliko govori tek je dovoljan da se pokriju troškovi ličnih primanja (ukupno 250 igrača, trenera i ostalih zaposlenih na stadionu u Humskoj 1 i SC Partizan-Teleoptik), koji, inače, čine nešto više od polovine od ukupnih rashoda kluba. Postoje, naravno, i investicije, troškovi održavanja dva kapitalna sportska objekta, stadiona i Sportskog centra Partizan-Teleoptik, troškovi priprema i takmičenja, troškovi SD Partizan i drugi tekući troškovi.
Za obeštećenja prilikom dovođenja igrača utrošeno je u proseku dva miliona evra godišnje, u vremenu od 2008. do 2012. U posmatranom periodu ukupni poslovni rashodi kluba iznosili su 8,44 milijardi dinara, znatno više od prihoda od transfera, glavnog izvora sredstava kluba. Razlika se nadoknađuje prihodima od sponzorstva, UEFA, TV prava i ulaznica. Prihodi od UEFA direktno zavise od rezultata, a preostali pomenuti, koji su glavni izvori finansiranja evropskog fudbala, su u Srbiji veoma niski i nedovoljni za održavanje polu-profesionalnog statusa, a ne za klub poput Partizana. Zbog toga se i javljaju kašnjenja u izvršavanju obaveza i negativna salda na presecima stanja koja bi bila sanirana da smo se odricali takmičarskih ambicija i ulaganja u igrački kadar. Takmičarskih ambicija nismo želeli da se odreknemo ni po cenu povremenih finansijskih poteškoća, o čemu svedoči šest uzastopnih titula, tri kupa i četiri plasmana u grupne faze UEFA takmičenja.
Naravno, stanje u srpskom sportu je veoma teško, u Partizanu ponajmanje, ali takođe teško. Svima nam je potrebna strategija oporavka, saradnja sa državnim organima, objektivna analiza, revizija zakonskih rešenja, strpljenje i razumevanje. Da li je kreiranje i sprovođenje neistinitih kampanja put oporavka, da li bilo kome može tako da se pomogne?
Mi se ne bavimo problemima drugih, naprotiv želimo aktivno da učestvujemo u rešavanju nagomilanih problema srpskog sporta, zajednički sa nadležnim državnim, sportskim i fudbalskim institucijama, drugim klubovima. Ali ne možemo da prihvatimo stvaranje veštačke ravnoteže sa drugima, i to metodom javnog iznošenja i promovisanja neistina i izmišljotina u cilju obmanjivanja navijača, državnih organa i svih drugih. Tako se ne može pomoći nikome da reši svoje probleme, a odmaže se onima koji u ekstremno teškim uslovima uspevaju da postižu sportske uspehe i ostvaruju poslovnu stabilnost.
Valja napomenuti da prihodi u određenoj godini ne znače i priliv sredstava, jer se obeštećenja u višemilionskim iznosima po pravilu naplaćuju u više godišnjih rata'' piše u saopštenju Partizana.
