Humani Matej Delač: Vera je moja inspiracija

Navijači Fudbalskog kluba Vojvodina nekoliko utakmica zaredom ovog leta organizovali su akciju pomoći obolelom Stojanu Kolarovu, koji se zbog problema razvoja i rasta nalazi u invalidskim kolicima. Kako su lekarske procene ohrabrujuće i izgleda da će dvadesetpetogodišnji Stojan prohodati nakon hirurške intervencije u Turskoj, svaki put prikupljan je dobrovoljni prilog za njegovo izlečenje. Stojan, inače veliki navijač novosadskih crveno-belih, za vreme utakmica ima svoje mesto na atletskoj stazi, negde u visini golmanskog peterca, gde ga je i čuvar mreže Vojvodine, Matej Delač, uočio.

Srbi mu mnogo pomogli: Matej dok je branio u Čelsiju

 

- Pre utakmice sa Šerifom u Novom Sadu pročitao sam o navijačkoj akciji i bez dvoumljenja odlučio da pomognem. Želeo sam samo da to učinim posle meča, kako bih se što bolje skoncentrisao na obaveze u važnih 90 minuta za moj klub - priča o svom humanom gestu novi ljubimac Vošinih navijača, koji je izvanrednim odbranama u prethodnih sedam utakmica oduševio novosadsku publiku!

Dan kasnije Matej je u prepodnevnim satima stigao u FC "Vujadin Boškov" u Veterniku i raspitao se kome bi trebalo da se obrati u vezi s donacijom za Stojana Kolarova.

- Čuo sam sa gornjeg sprata iz kancelarije da se kod domaćice centra na recepciji uljudan glas raspituje, da li bih mogao da ga primim - prepričava svoje utiske, urednik klupskog sajta Dragan Čapelja. - Delač je pre svega lepo vaspitan mladić, a o njegovim golmanskim kvalitetima izlišno je pričati. Njih je dokazao na terenu. Kada je izneo svoju nameru, odmah sam kontaktirao jednog od organizatora akcije i predočio mu želju golmana Vojvodine.

Sve je zatim krenulo svojim tokom. Porodica Stojana Kolarova nedugo zatim je obaveštena da je preostalih 6.000 evra obezbedio golman Vojvodine, što je kod Stojana, njegovog oca i sestre (majka mu je poginula u saobraćajnoj nesreći) izazvalo oduševljenje i neizmrnu zahvalnost.

- Posetio sam Stojana i rekao sam da sam učinio ono što osećam da treba da uradim. Pomoći čoveku u nevolji je plemenito i uvek bih nešto slično učinio, a to mi i nije prvi put da učestvujem u sličnim akcijama, mada o tome, iskreno, ne volim mnogo da pričam - veli Delač.

Humanost je nešto sa čime se čovek rodi, nešto što se odrastanjem stekne u krugu porodice ili pak nauči kroz život.
 

Matej Delač ovog leta stigao je u Vojvodinu iz londonskog Čelzija

 

- Sa četiri-pet godina upamtio sam ratne strahote, odlazak iz svog Gornjeg Vakufa i izbeglištvo u Zaprešić, gde sam i počeo fudbalsku karijeru. - To je nešto što mi se urezalo i pamtiću ceo život. Ni mi tada nismo imali ništa, pa su nam drugi pomogli i znam koliko nam je to značilo.

Još nešto, osim bolnog iskustva u izbegličkom zbegu, Delač ističe kao bitnu vodilju njegovog života.

- Kako sam vremenom odrastao, sve više sam se okretao veri. Pobožan sam čovek što sam velikim delom nasledio od majke. Volim da čitam duhovne knjige, što me relaksira u vreme odmora između utakmica i treninga. Jednostavno, inspiraciju i smisao života pronalazim u veri - naglašava Matej Delač, uzdanica navijača Vojvodine pred revanš plej-of runde kvalifikacija za Ligu Evrope sa Šerifom u Tiraspolju.
 

S Matejom smo razgovarali veče uoči utakmice 3. kola Jelen superlige sa Spartakom, u hotelu Park gde su prvotimci novosadskog superligaša bili u karantinu. Delu razgovora prisustvovao je i trener golmana Vojvodine Saša Todić, takođe nekadašnji ljubimac navijača.

- Sa Delačem na golu dobili smo sigurnost na terenu, a u svlačionici izuzetno pozitivnu ličnost, koja svima može da bude primer - bez uvijanja je o svom učeniku pričao trener golmana novosadskog tima.