Mogao sam i "Marakanu" da preskočim!
"Kad sam dao gol Zvezdi došlo mi je da vrištim od sreće i svašta uradim, toliko su me udarili adrenalin i emocije", iskren je 18-godišnji golgeter i najbolji debitant u srpskoj Superligi, Aleksandar Mitrović.
Partizan je prava fabrika fudbalskih talenata. Teško je i nabrojati imena momaka koji su igrama u crno-belom dresu nagovestili ogroman potencijal, kao i onih koji u drugim klubovima daju prepoznatljiv pečat ugraviran sticanjem znanja na akademiji u popularnom Zemunelu.
Sjajni Partizanovi treneri nisu minulih godina mnogo pričali o Aleksandru Mitroviću, niko sa sigurnošću nije mogao da garantuje da će ovaj stasiti momak dobiti šansu u prvom timu. Sjajnim partijama u Teleoptiku 18-godišnji napadač je otvorio vrata Partizana. Vladimir Vermezović, suočen sa povredama Eduarda i Marka Šćepovića, a posle odlaska Lamina Dijare, dao je šansu "malom Mitru" da zaigra u crno-belom dresu. A, on je šansu iskoristio, sa učinkom koji prevazilazi očekivanja i samog trenera.
Mitrović je sebe promovisao u prvog napadača, postigao je čak 10 golova u polusezoni, upisao je i tri asistencije... Našao se čak i na spisku selektora Mihajlovića, ali poziv nije dobio zbog nediscipline. Mnogi mu zameraju ispade na terenu, zaboravljajući da su sami sa mnogo više od Mitrovićevih 18 godina imali i teže ispade.
Nisam divalj i nevaspitan
"Kad saberem šta mi se sve dešavalo za ovih šest meseci, to prevazilazi i moje snove", iskren je Mitrović. "Verujem u sebe, ali nisam mislio da ću proći 'kontrolu' tokom letnjih priprema. Bio sam rešen da pružim sve od sebe, ali sam se ujedno i spremao za povratak u Teleoptik. Kad sam 'preživeo', usledio je odlazak na Evropsko prvenstvo za omladince, pa sam mislio da ću povratkom dobijati malu šansu da igram u konkurenciji iskusnijih napadača. Ispalo je suprotno. Dobio sam šansu u čestim rotacijama i iskoristio je. Sada želim da još spremniji dočekam proleće".
Defanzivci širom Srbije već zaziru od snažnog Smederevca, a on će zauvek pamtiti gol koji je postigao na večitom derbiju.
"Kad kao rođeni 'grobar' imaš privilegiju da odrasteš u Partizanu, onda celo detinjstvo maštaš o četiri stvari. Da stigneš do prvog tima, daš gol Crvenoj zvezdi, osvojiš najmanje jednu titulu i doživiš da navijači kliču tvoje ime. Postao sam deo najjače ekipe, na dobrom sam putu da uzmem prvi trofej u prvenstvu, izgleda da su me 'grobari' zavoleli i bio sam strelac u prvom večitom derbiju. Izgubili smo meč, pa mi nije bilo do proslave prvenca, ali taj osećaj nikada neću zaboraviti. Toliko su me udarile emocije i adrenalin da mi se činilo da mogu jednim korakom da preskočim celu 'Marakanu'. Došlo mi je da vrištim od sreće i svašta uradim, ali sam poslušao savete Gorana Lovrea i ostao miran. Kao jedan od najiskusnijih i nama klincima omiljenijih saigrača dugo je razgovarao sa mnom. Objasnio mi je da moram da budem fokusiran samo na igru. Da ostanem slep i nem na sve oko terena. Tako sam i uradio, mada su mnogi očekivali ekscese".
Posle slave došao je na red meč sa Nefčijem. Mitrović je postigao sjajan gol, ali je kasnije isključen posle psovke upućene sudiji... Zamerena mu je i 'svađa' sa golmanom Sašom Stamenkovićem, koji je svojevremeno branio za Crvenu zvezdu. Istina, taj sukob je malo i predimenzioniran, nastao kao posledica rivaliteta beogradskih velikana.
"Znam da ljudi komentarišu kako sam divlji, nevaspitan i nadobudni klinac. Istina je da sam im dao previše povoda da tako misle. Ali, nisam takav! Nisam umislio da sam postao neko i nešto. Nisam kavgadžija. Dolazim iz divne porodice, gde se zna red. Samo imam previše energije, sa mnogo emocija ulazim u svaki meč i duel, mrzim nepravdu. Nisam dao na sebe ni u periodu kad još nisam znao da izbrojim do 10. I uvek branim drugare, pogotovo mog Markeca, Ostojića, Ninkovića, Aškovskog... Sve ću to morati da popravim. Roditelji, šef Vermezović i treneri iz mlađih dana su mi i pre čitali bukvice zbog takvog ponašanja, ali čini mi se da sam tek posle Bakua ukapirao kuda može da me odvede neobuzdani temperament. Hoću da se smirim. Moram! Ili će me večito pratiti loš glas".
Pamtim Savine reči
Ne krije uz dečački iskren pogled da je od najmlađih dana bio nestašno dete.
"Samo majka Nataša i otac Ivica znaju koliko puta su me izbezumljeni od straha tražili po smederevskim ulicama. Još kao petogodišnjak umeo sam da uzmem loptu i sa starijim klincima izgubim se negde u gradu, tražeći teren za fudbal. Ni u školi nisu mogli da me obuzdaju. U osnovnoj i u Saobraćajno-tehničkoj, gde vanredno završavam četvrtu godinu, stalno sam bio naglasniji na časovima, dežurni šaljivdžija i inicijator raznih nestašluka. Dok mi razredni Zoran Grulović nije pronašao 'lek'. Titulom predsednika odeljenja naterao me je da budem mnogo odgovorniji. Primer drugima. Na kraju sam doživeo da ja kanališem i kontrolišem ponašanje drugara. Ali, jedno je škola, a drugo je Partizan. Umesto da sam dao još jedan gol Nefčiju i pomogao ekipi da dokrajčimo Azerbejdžance, napravio sam glupost i ostavio sve na cedilu. Zaslužio sam sve kritike posle utakmice i odlučio da sa izvinjenja i kajanja pređem na dela. Videli ste kako sam u Subotici razdvajao moje i Spartakovce".
Zbog nepredvidivog ponašanja i imidža opasnog momka, uz tetovaže i stalne eksperimente u frizerskom salonu, mediji i navijači već su ga prekrstili u srpskog Marija Balotelija. Nesuđenom golmanu, desnom krilu i zadnjem veznom prijala bi, tvrdi, drugačija poređenja.
"Poštujem Balotelijev fudbal, ali iskreno više bih voleo da me porede s mojim stranim idolom Didijeom Drogbom ili domaćim uzorima Savom Miloševićem i Andrijom Delibašićem. Bio sam presrećan kad sam nedavno upoznao Savu. Još pamtim njegovu rečenicu: 'Od mog i vremena Darka Kovačevića nismo imali napadača sidraša kakav si ti'. Stvarno volim da 'visim' u šesnaestercu protivnika, jer sam tu kao riba u vodi, najkorisniji i najefikasniji. Nisam lake građe i brzog trka kao Lazar Marković, na primer, pa da mogu stalno da špartam gore i dole. I sebi i ostalima sam bolji kada mi 'donesu' loptu u kazneni prostor ili je odigraju na mene, ja je zadržim, spustim i ćušnem saigračima ili sam raspalim po njoj. Po mogućstvu glavom, mada dobro baratam i nogama. Nadam se da će me te karakteristike i dobra realizacija jednog dana dovesti do A reprezentacije".
