Brodolom posle "slučaja Antić"!
Računajući od 2006, kad je Srbija odigrala prvu zvaničnu utakmicu kao samostalna zemlja, ovo je bio jedan od najgorih perioda za najbolje srpske fudbalere.
Ako se fudbaleri pitaju, onda bi ovu godinu trebalo što pre zaboraviti. Pogotovo se to odnosi na naš nacionalni tim. "Orlovi" su posle visokog leta 2009, kad su zabeležili čak devet pobeda u 12 utakmica, doživeli strmoglav pad dve godine kasnije. Ali, krenimo redom...
Posle završetka Svetskog prvenstva u Nemačkoj, 16. avgusta 2006. godine fudbalska reprezentacija Srbija je odigrala prvu zvaničnu utakmicu kao samostalna zemlja i pobedila Češku sa 3:1. Zaključno sa tim mečom, "orlovi" su odigrali 65 utakmica, 30 puta pobedili, 15 puta remizirali, a 20 puta izgubili. Pet selektora je predvodilo srpski nacionalni tim, a samo su dvojica imala pozitivan učinak.
Gledajući godine, najuspešnija je bila pomenuta 2009. sa čak 75 odsto pobeda, dok su najgore godine 2007. sa tek 30 odsto i tekuća 2011. sa 33,33 odsto pobeda. U obe godine Srbija je igrala kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i doživela neuspeh.
Dakle, Srbija je od 2006. do danas propustila dva Evropska prvenstva i razočarala na jedinom svetskom.
U tom periodu doživela je neke sramne poraze poput onih od Kazahstana, Estonije i Hondurasa, bolnih od Gane i Australije i samo ponekad zablistala kao protiv Nemačke, jedine velike reprezentacije koju je uspela da pobedi, i to na Svetskom prvenstvu. Kod kuće je sa jačima uglavnom remizirala, kao sa Portugalom, Francuskom, Italijom, a u gostima zablistala protiv Belgije, Austrije, Rumunije. Mrlju predstavlja poraz od Italije 3:0 službenim rezultatom, ali o tom potom...
Mali Napoleon, velika plata
Posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj tokom leta 2006. godine, Srbija je postala samostalna zemlja. "Glavešine" srpskog fudbala predvođene predsednikom FSS-a Zvezdanom Terzićem odlučiše da na mesto prvog selektora Srbije dođe prvi stranac, a izbor je pao na Španca Havijera Klementea.
Mali Napoleon je funkciju preuzeo 21. jula 2006. godine za mesečnu platu od oko 720.000 evra, uz bonus od 400.000 ukoliko se Srbija plasira na EURO 2008.
Imao je sjajan debi, Srbija je savladala Češku 3:1, a Baskijac je u nacionalni tim doveo neka nova lica, igrače koji će kasnije činiti okosnicu reprezentacije (Marko Pantelić, Danko Lazović, Vladimir Stojković), dok se odrekao iskusnih igrača kao što su Savo Milošević, Mateja Kežman, Predrag Đorđević, golman Dragoslav Jevrić...
Kvalifikacije za EP 2008 počeo je sa tri pobede na domaćem terenu (Azerbejdžan, Belgija i Jermenija), da bi godinu završio remijem sa Norveškom u prijateljskom meču.
Propao eksperiment
Ništa od toga nije najavljivalo katastrofalne rezultate koji će uslediti u sledećoj godini, procentualno najgoroj za samostalnu srpsku reprezentaciju. Tim je doživeo blamažu u Kazahstanu (2:1), remi sa Portugalom i pobeda nad Finskom vratili su nadu, ali je usledio novi šamar porazom u Belgiji (3:2). Sudbinu Klementea zapečatili su sramni remiji bez golova sa Finskom i Jermenijom. Kao uzrok loših rezultata Klemente je istakao slab mentalni pristup igrača.
Četiri dana posle poraza u Briselu isti taj tim sa "problemom u glavi" rasturio je Azerbejdžan sa 6:1, ali to je bilo kasno. Tako je okončan eksperiment "strani selektor", pa je Srbija propustila i drugo uzastopno Evropsko prvenstvo.
Đukićev sukob sa Karadžićem
U 2008. godini usledio je novi eksperiment, pa je ulogu selektora preuzeo nekada uspešni reprezentativac Miroslav Đukić koji je na to mesto došao sa pozicije selektora mlade reprezentacije.
Sa "orlićima" je ponovio uspeh prethodne generacije stigavši do finala U21 EP, dok je kao trener Partizana preporodio crno-bele, što je rezultiralo sa četiri uzastopne titule šampiona Srbije.
Međutim, nije imao mnogo prilike da pokaže koliko zaista može. Vodio je Srbiju na samo pet prijateljskih mečeva tokom kojih nije ostvario pobedu, mada je njegov tim solidno igrao protiv odličnih timova Nemačke, Rusije i Irske.
Posle debakla sa timom koji je vodio na Olimpijskim igrama 2008. godine, aktuelni trener Valjadolida (drugi u Segundi) dobio je otkaz, a sve je objasnio sukobom sa predsednikom FSS-a Tomislavom Karadžićem.
Preporod sa Antićem
Čelnici Fudbalskog saveza Srbije prestali su da se kockaju te su za sledećeg selektora postavili iskusnog trofejnog stručnja Radomira Antića, koji je nekoliko puta ranije odbijao poziv. Selektor je postao u avgustu 2008, posle četiri godine pauze u trenerskoj karijeri.
Ispred sebe je imao samo dve nedelje da sklopi tim za kvalifikacije za Mondijal 2010, a debitovao je pred skoro praznom "Marakanom" neubedljivom pobedom nad Farskim Ostrvima sa 2:0. Trijumf je ipak uneo mir u tim koji je samo četiri dana kasnije očekivao duel sa favoritom grupe Francuskom u Parizu.
Iako je Srbija poražena sa 2:1 od ranjene Francuske, ovaj meč doneo je mnogo pozivitnih stvari reprezentaciji, a sve je to dalo rezultat u sledeća dva meča na kojima je Srbija neočekivano lako nadigrala Litvaniju (3:0 u Beogradu) i Austriju (3:1 u Beču), koja je na startu kvalifikacija savladala Francusku.
Mirna na čelu tabele kvalifikacija, Srbija je godinu okončala oproštajnom pobedom za Savu Miloševića nad Bugarskom od 6:1 i minimalnim porazom od Poljske u prijateljskim mečevima.
Duplo slavlje protiv Rumuna
Puni samopouzdanja sjajnim igrama sa kraja 2008, srpski reprezentativci su ušli u najuspešniju godinu za naš reprezentativni fudbal. Otvorili su je pobedom (Kipar) i porazom (Ukrajina) u prijateljskim mečevima koji su bili provera za ono što je usledilo u martu.
U verovatno ključnom meču kvalifikacija, Srbiju je očekivalo gostovanje Rumuniji. Po veoma neprijatnim uslovima u Konstanci, Srbija je uspela da savlada Rumune sa 3:2, zahvaljujući napadačkom stilu igre koji je forsirao Antić, te je istočni sused "eliminisan" iz borbe za plasman na SP.
Srbija je nastavila u istom ritmu, usledile su pobede nad Autrijom i Farskim Ostrvima, kao i nad Švedskom i Južnom Afrikom u prijateljskim mečevima. Sve to je bio uvod za mečeve generacije na "Marakani" protiv Francuske 9. septembra i Rumunije 10. oktobra.
Francuzi su sa igračem manje uspeli da osvoje bod (1:1), pa je "orlovima" protiv Rumunije bila potrebna pobeda kako bi potvrdili prvo mesto u grupi i plasman na Svetsko prvenstvo. Rival je pregažen sa 5:0, pa je Antić odveo Srbiju na njeno prvo zvanično takmičenje kao samostalne zemlje.
Do kraja ove uspešne godine Srbija je poražena u Litvaniji, te ostvarila minimalne pobede nad Severnom Irskom i Južnom Korejom na mini turneji po Velikoj Britaniji.
Fijasko u Južnoj Africi
Sledeća godina trebalo je da bude godina za pamćenje u srpskom fudbalu. Sjajni rezultati u kvalifikacijama i solidan žreb za grupu na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi obećavali su najveći uspeh nacionalnog tima.
Usledile su pripreme za Mondijal, ali Srbija nije blistala na mečevima u Austriji (poraz od Novog Zelenda 1:0, remi sa Poljskom 0:0). Finalnu proveru za SP 2010 Srbija je imala na stadionu Partizana protiv Kameruna koji je dva puta vodio zahvaljujući opuštenosti srpske odbrane, ali su "orlovi" ipak slavili sa 4:3 i donekle vratili nadu u dobar rezultat u Južnoj Africi.
Već na otvaranju Mondijala, Milovan Rajevac je sa igračima Gane pronašao "lek" za igru Srbije po krilima, te su "crne zvezde" slavile sa igračem više iz penala 1:0.
Srbija nije klonula, hrabro je odigrala protiv Nemačke i minimalnom pobedom se vratila u igru za drugu fazu, ali Antić nije uspeo da dovoljno dobro motiviše i pripremi tim za duel sa Australijom koja je priredila novi šok navijačima u Srbiji (poraz od 2:1).
Antić je i dalje ostao selektor Srbije, zaštićen pre svega jakim ugovorom, ali je polako ulazio u sukob sa predsednikom FSS-a Tomislavom Karadžićem koji je okončan njegovim otkazom posle remija sa Slovenijom (1:1), u drugom meču kvalifikacija za EP 2012.
Prvo blamaža, pa skandal
Nacionalni tim pomalo neočekivano je preuzeo Vladimir Petrović Pižon, koga su očekivali ključni mečevi sa Estonijom i Italijom. Da se Srbija neće podići pokazala je blamaža i poraz od Estonaca na stadionu Partizana od 3:1.
Ceo "cirkus" zaključen je novom brukom za srpski fudbal pošto su navijači pokušali da se obračunaju sa golmanom Vladimirom Stojkovićem, te divljanjem na stadionu u Đenovi prekinuli meč sa Italijom posle samo sedam minuta igre. "Azuri" su utakmicu dobili za zelenim stolom sa 3:0. Minimalna pobeda u Bugarskoj u prijateljskom meču nije zalečila rane.
Odlazak Vidića i Stankovića
Sve je nastavljeno u tekućoj 2011. godini koja je posle 2007. bila rezultatski najgora za reprezentaciju Srbije. "Orlovi" jesu u prijateljskom meču dobili Izrael 2:0, te pobedom nad Severnom Irskom od 2:1 najavili povratak u borbu za EURO, ali je usledilo novo razočaranje nesrećnim remijem u Estoniji 1:1.
Onda su došla nova bleda izdanja i porazi od Južne Koreje (2:1) i Rusije (1:0), te remi sa Australijom (0:0) na turneji po istoku, ali je tim uspeo da nekako osvoji šest bodova u duelima sa Severnom Irskom (1:0) i Farskim Ostrvima (3:1) u nastavku kvalifikacija.
Ovim pobedama Srbija je imala u svojim rukama mesto u baražu, trebala joj je samo jedna pobeda iz poslednja dva meča u kvalifikacijama. Nije ostvarena protiv Italije koja je u njoj nebitnom meču izborila bod (1:1) u Beogradu, pa je duel sa Slovenijom u Mariboru predstavljao najvažniji meč za ovu generaciju.
Kako je Srbija igrala, tako je i okončala ove kvalifikacije, mlitavo. Nije uspela da nadigra bivše zemljake kojima je ovaj duel bio samo formalnost, primila je gol sa centra terena, a uz to je i promašila penal. Selektor Petrović i FSS raskinuli su saradnju.
Ova era srpskog fudbala završena je povlačenjem iz reprezentacije dve najveće zvezde Nemanje Vidića i dugogodišnjeg kapitena Dejana Stankovića, te porazima od Meksika i Hondurasa sa po 2:0 na turneji po Centralnoj Americi.
Sledeći zvanični mečevi Srbiju očekuju tek posle juna 2010. godine kada će početi kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. Rivali "orlovima" u grupi A biće Hrvatska, Belgija, Škotska, Makedonija i Vels. Do tada, traži se novi selektor.
