Zečević: Ne plašim se jer znam šta sam radio
Nekadašnji generalni sekretar fudbalskog kluba Partizan Žarko Zečević dao je intervjuu dnevnom listu "Politika" u kojem se osvrnuo na vreme provedeno u Humskoj, kao i odnosu sa navijačima crno-belih.
Bivši košarkaš Partizana i potom dugogodišnji funkcioner u fudbalskom klubu istakao je da su u vreme kada je on bio jedan od čelnika prihodi dolazili zahvaljujući marketing službi, ali i transferima.
"I u tim uslovima imali smo izvanrednu marketing službu. Drugi izvor prihoda bili su transferi igrača u inostranstvo, a treći je bio u tome što sam organizovao razne lutrije, a formirao sam i više firmi, za niz delatnosti, u okrilju Partizanove sportske kuće", objasnio je Zečević.
On ističe da se nije uopšte branio od sumnji da u poslovanju Partizana nije sve bilo "čisto".
"Te optužbe me nikada nisu pogađale. Znao sam kako radim, pa nisam imao razloga za bilo kakav strah uprkos svim inspekcijama koje su tada dolazile u Partizan, a bilo ih je i više od 20 u toku mog rada u klubu. Ne znam ko mi sve od inspektora nije listao dokumenta, dolazila je i policija, a tu se uplitala i politika", naglasio je bivši generalni sekretar crno-belih.
Neizostavno je bilo pitanje i plaćanje navijačima.
"Nismo im davali novac, ali imali su više mogućnosti da nešto zarade. Do sukoba s njima došlo je pre sedam-osam godina kad su zviždali Ćiriću pri izvođenju penala i tražili smenu trenera Vermezovića. Uprava je tada ohladila odnose sa navijačima, a oni su svoj bes praznili 'pucajući' na mene. Čak su organizovali i moju 'sahranu' pored stadiona, a prethodno su, s krstom na kome je ispisano moje ime i prezime, u povorci, prošli kroz ceo grad. Ipak, vlast tada nije reagovala. Iz kluba sam otišao dve godine kasnije", rekao je Zečević.
O često pominjanoj "saradnji" sa zemunskim klanom jedan od nekadašnjih čelnika Partizana je rekao sledeće:
"Dogodilo se to 2002. kad je otet Milija Babović. On je moj veliki prijatelj. Naš drug Danko Mlađenović iz Holandije i ja sve vreme smo proveli s familijom Babovića. Pregovarali smo s otmičarima, ugovarali sastanke, bili kuriri... I sve tako dok Milija nije oslobođen. četiri godine kasnije sam o ovom događaju svedočio na suđenju zemunskom klanu", zaključio je Žarko Zečević.
