Ljubavnici u nevidljivoj mreži
Ne kaže se badava da je brak svetinja bogova. Nije samo ovozemaljski svet predodređen za zajedništvo. Postoje brojne legende o ljubavnim čarima, ali i mukama vladara i vladarki nebesa.
Najmoćniji par grčke mitologije su Zevs i njegova žena Metida, boginja razboritosti. Kao lepša polovina najmoćnijeg antičkog boga trudila se da mu daje mudre savete.
Mnoga predanja veličaju brak Zevsa i Here, koji su suvereno vladali svetom sa planine Olimp.
Da nisu svi izbori pravi pokazuje priča o Afroditi, boginji lepote, u koju se zaljubio gospodar rata Ares, Zevsov i Herin sin. Poznato je da je gde god bi ova lepotica prošla, ostavljala bi za sobom skrhana muška srca. U istom trenutku Apolon i Ares su zatražili njenu ruku.
Za sve se, ipak, pitao Zevs koji je odlučio da Afrodita mora da nauči lekciju da nije sve u lepoti, pa je rešio da je uda za ružnog Hefesta, boga vatre i kovača. Dogovoren brak je rastužio lepoticu Olimpa.
Svoje srce je darovala najhrabrijem ratniku i želela je da bude sa njim po svaku cenu. Ares i Afrodita su se krišom sastajali, svoju saputnicu Hefest je uhvatio lično u prevari.
Dugo je kovao plan kako da porazi boga rata, pa je napravio magičnu nevidljivu mrežu u koju je uhvatio nage preljubnike i odveo ih pred bogove Olimpa.
Posramljeni Ares je odlučio da ode svojim putem i zaboravi na Afroditu. Kako sudbina ima poslednju reč, ubrzo su im se putevi ponovo ukrstili i zabranjena ljubav se ostvarila.
Nakon što je Hefest umro, Afrodita je ostala sa Aresom, ali se nikad nije udavala.
Norveška mitologija veliča Njorda, boga vetra i plodnosti. Najpoznatija priča govori o njegovom braku sa Skadi. Mitovi je opisuju kao džina.
Živela je na vrhu planine gde se nikad nije topio sneg, pa je poznata kao boginja zime. Bila je velika ratnica, lovila je svoje neprijatelje lukom i strelom.
Po legendi, Skadi je došla kod bogova kako bi osvetila svog oca. Tamo se predomislila, bogovi su je ugostili i mogla je da bira svog mladoženju, ali postojao je jedan neobičan uslov.
Večni život
Egipatska legenda govori o ljubavi između Ozirisa, sina Zemlje i neba, i Isis, boginje Zemlje i Meseca. Njihova ljubav je cvetala kao i narod kojim su vladali. Za to vreme bog Set je ljubomorno kovao plan kako da oduzme Ozirisu faraonski Egipat i sve što on ima U borbi prsa u prsa Set je raskomadao Ozirisa na 14 delova i razbacao ih po zemlji. Isis je tada krenula u neumornu potragu. Ona je sklopila telo gospodara neba i ljubavlju udahnula bogu večni život.
Skadi je mogla da odabere suđenika samo gledajući u njegova stopala, jer lice nije smela da im vidi. Izabrala je najlepša misleći da pripadaju bogu Balduru, ali su stopala pripadala vladaru mora Njordu, koji je bio veoma ružan.
Brak Skadi i Njorda nije potrajao, jer je ona živela u večnoj zimi i ledu, a Njord je živeo na plaži. Ovaj bračni par je nekoliko puta pokušavao da reši razmirice tako što su se dogovarali da jedan deo godine žive u toplom području, a drugi period u večitoj zimi.
Njord nije mogao da podnese hladnoću i zavijanje vukova u Skadinom domu, dok su za njegovu suprugu talasi i buka luke bili nepodnošljivi. Ova priča je dokaz da i bogovi imaju bračne muke.
Omađijani kiklop
Tragična ljubav zapisana u analima grčke mitologije govori o Acisu, malom bogu reke i prelepoj nimfi Galiteji. Ova lepotica je uživala u zagrljaju svog voljenog.
Verovala je da će ostati zajedno do kraja vremena. Ipak, njenu sreću je pomutio kiklop Polifem nesrećno zaljubljen u nimfu.
On je po svaku cenu želeo da osvoji njeno srce. Umesto da čuva litice svog otoka, pevao je kao omađijan kako bi je očarao i osvojio.
U naletu besa kada je ugledao zaljubljeni par na jednoj plaži, bacio je kamen i usmrtio Acisa.
Od njegove krvi je iznikla trava, a iz trave i zemlje je potekla reka. Nimfa je prezrela kiklopa i ostala je zauvek da posmatra izvor koji je tekao poput njenih suza.
