Smrtonosni gutljaj
Arsen je otrov koji je bio popularan u srednjem veku. Tada je bio lako dostupan, a nije mogao jednostavno da se otkrije kod žrtve jer su simptomi bili slični simptomima kolere.
Danas se trovanje arsenom lako utvrđuje jer on ostaje u noktima i kosi žrtve i nakon godinu dana. Legende kažu da su u srednjem veku najpoznatiji trovači arsenom bili članovi italijanske porodice Bordžija.
Smatralo se da mala količina arsena poboljšava ukus vina, ali je to ova familija ubica iskoristila, pa su njihovi nepoželjni gosti imali posebne degustacije napitka od grožđa. Lukrecija Bordžija je ljude navodno ubijala otrovom koji je nosila u specijalnom prstenu s pregradom umesto dragulja.
Ljubitelji mističnog i dan-danas spekulišu da je smrt britanske spisateljice Džejn Ostin čije ime stoji na koricama romana "Gordost i predrasude" nije slučajna. Pojedinci smatraju da je tvorac heroine Elizabet Benet, u stvari, otrovana i to baš arsenom.
Kada je autorka umrla 1817. godine, njena sestra Kasandra nasledila je Džejnin prenosivi pisaći sto. Porodica je držala sto do 1999. godine, kada ga je poklonila Britanskoj biblioteci. Stručnjaci su otkrili da je Džejn koristila specijalne naočare za uveličavanje što je probudilo još veću sumnju jer je poznato da arsen deluje pogubno na vid i izaziva upalu oka.