Dom patuljaka, veštica i vukodlaka
Čovek je od davnina voleo da priča priče. Mitovima je objašnjavao neobične pojave, zanimao prijatelje oko logorske vatre ili uspavljivao mališane. Šume su oduvek bile neiscrpna inspiracija za bajke. Crna šuma (Švarcvald) u Nemačkoj je šumovita planinska oblast obavijena velom misterije. Njeno ime samo po sebi uteruje strah u kosti. Ovo prirodno prostranstvo je kolevka mnogih legendi. Pojedine kažu da tim prirodnim stazama šetaju vile i duhovi, koji s vremena na vreme u gluvo doba noći mogu da prestrave slučajne prolaznike. U starim pričama putevi u Crnoj šumi nestaju i pojavljuju se sluteći tako na zlo. U pećinama su se, po predanjima, krili dobroćudni ženski patuljci, ali i zlokobne veštice. One su terorisale okolne meštane i ubijale stoku.
Zaprepašćujuća je činjenica da su ove nestvarne priče iznedrile stvarne posledice, pa su žene optuživane za crnu magiju podvrgnute mučenju. Možda najpoznatija legenda kaže da se svojevremeno među ovim drvećem krio vukodlak. On je stalno klao ovce pastirima. Jednog dana lovac je odlučio da čeka ovu do tada neviđenu neman. Kad ju je upucao, sutradan je u okolnom selu pronađen mladić, ranjen u krevetu.
Robin Hud u zasedi
Pozanta Šervudska šuma u Engleskoj je dom mnogih bajki. Priča kaže da je toliko gusta da od njenih stabala na nekim mestima sneg zimi ne može da padne na zemlju, već se zadržava na granama. U viktorijansko doba džinovski hrast, prema narodnim predanjima, imao je šuplje stablo gde se skrivao Robin Hud sa svojom družinom. On je tako u zasedi čekao karavane koji su prenosili robu i oduzimao im je stvari koje je zatim delio gladnima i siromašnima.
I Poljaci imaju šumu koja zbog svog izgleda privlači turiste širom planete. Drveće u njoj ima iskrivljena stabla, a do danas niko ne zna zašto su zakrivljena i to sva u istu stranu. Priče kažu da je tridesetih godina prošlog veka meštani u okolini posadili oko 400 borova i specijalnim tehnikama ih ukalupili da neobično rastu da bi imali drva za izgradnju brodova. Legende kažu da su bića sa druge planete umešala prste u izgled ove zelene površine. Ljubitelji mističnog tvrde da su u blizini krive šume leteli vanzemaljski brodovi i da je njihova silina iskrivila stabla. Na kraju, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta je tačno prouzrokovalo ovu neobičnu pojavu.
Zlokobna tišina
Urbane legende okružuju i Aokigaharu šumu u Japanu koja je poznatija kao šuma samoubica. Od 1970. godine dobrovoljci se jednom godišnje okupljaju da bi napravili popis ljudi koji su nestali među ovim drvećem. Ova misteriozna šuma je izbor samoubica, a šta nesrećne duše privlači u ovom prostranstvu nije poznato. Mnogi je smatraju sablasnom zbog male količine sunčeve svetlosti i zlokobne tišine koja u njoj vlada. Spiritualisti čak tvrde da duhovi i duše samoubica vladaju tom oblašću i da oni sprečavaju bekstvo i onim malobrojnim pojedincima koji se predomisle i biraju život.
Poznato je da je priroda Novog Zelanda jedna od najbajkolikijih na svetu. Goblinska šuma nije izuzetak. Ne usuđuju se svi da uđu u ovo neobično prostranstvo. Drveće u ovoj šumi je krivudavo i potpuno prekriveno mahovinom. U pojedinim delovima stabla se spajaju i zaklanjaju sunce, pa oni koji zađu među njih imaju utisak da je u šumi večni mrak. Mitovi kažu da je ova šuma dom goblina koji su zaduženi za njen izgled. Ako su ovi mitološki patuljci s velikim nosem i ušima raspoloženi, neće dirati prolaznike, ali s obzirom na to da, kako se veruje, mrze društvo postoji šansa da napakoste ljudima i učine da iz šume nikad ne izađu.
