Ajfelova kula na prodaju
Slavni mislilac Sofokle je govorio: "Radije doživi neuspeh nego počini prevaru." Sa ovom tvrdnjom se ne slažu pojedinci koji zarad lične koristi obmanjuju narod. Posao prevaranata je bio unosan tokom istorije, a ovo "zanimanje" je i danas aktuelno. Jedni prodaju lažno zlato na ulici i vrebaju naivne, drugi mere na pijaci više povrća nego što zaista jeste u kesi na tasu, a neki otvaraju fantomske firme. Zajedničke su im žrtve koje su uglavnom obični ljudi. Varalice, bilo male ili velike uvek poseduju sličan dar - mogu da prodaju slepom čoveku naočare za vid ili Njujorku Kip slobode, i to ne jednom nego nekoliko puta.
Jednog od najpoznatijih obmanjivača Čarlsa Poncija još nazivaju kraljem prevare. On je početkom 1900. godine uspeo da prevari investitore za sedam miliona dolara. Uzimao je novac od novih ulagača tako što ih je lagao da je investicija sigurna i da će dobiti novac i još zaraditi sa kamatom. Zatim je deo para davao onima koji su prvi ulagali. Kako je pohlepa usađena u ljudsku krv, stari investitori nisu odlazili sa novcem već su ponovo investirali u nepostojeći posao. Ova bajkolika "operacija" je mogla da funkcioniše sve do trenutka dok je Čarls mogao da nabavi nove lakoverne duše. Ulagači su bili srećni, a kralj prevare je punio džepove milionima dolara. U jednom trenutku kula od karata koju je sagradio Ponci se srušila. Prevara je razotkrivena, a nesrećnicima koji su nesvesno sadili tikve sa ovim "đavolom", o glavu su im se razlupale. Ljudi su izgubili oko 20 miliona dolara, a Ponci je osuđen na pet godina zatvora. Po njemu je ova specifična šema i taktika varanja dobila ime.
Carstvo na doboš
Rimljani su bili istinski pioniri u umetnosti prevare. Oko 193. godine grupa vojnika poznata pod imenom Pretorijanska garda ubila je vladajućeg cara i odlučila da na aukciji najširokogrudijem kupcu proda ni manje ni više nego carstvo. Didije Julijan je ubrzao platio ogromnu svotu zlatnika za svakog vojnika (otprilike milijardu dolara u sadašnjem vrednovanju). Vladao je devet nedelja pre nego što svrgnut jer se narod pobunio protiv ove obmane uz obrazloženje da su vojnici prodali nešto što jednostavno nije na prodaju, a naivni Julijan je ostao bez novca ali i glave na ramenima.
Viktor Lusting je poznat kao čovek koji je "prodao" ni manje ni više nego simbol Pariza tj. Ajfelovu kulu. Ovaj prevarant je rođen je na tlu današnje Češke. Govorio je pet jezika pa je zato bio poznat kao grof. Veruje se da je još kao dete džepario prolaznike i sa ulice prikupljao znanje o obmanama. Priče kažu da je u jednom trenutku Ajfelovoj kuli trebala popravka. Poznato je da su mnogi građani ovu znamenitost nekada smatrali ruglom i da su želeli da je uklone. Viktor je to iskoristio za sebe. Uspeo je da falsifikuje dozvolu vlade da proda ovu znamenitost pod izgovorom da je skupa za održavanje, te da grad želi da je se reši. Stradao je naivan trgovac gvožđem koji je grofu dao 70.000 dolara na ruke. Kada je nakon nekog vremena shvatio da je prevaren, bilo ga je sramota da prijavi slučaj policiji. Veruje se da je ovu neverovatnu obmanu probao da izvrši još jednom, ali je kupac otkrio laž i pobegao. Lusting se nije zaustavio sve dok ga u jednom trenutku 1935. godine nisu uhapsili zbog dojave njegove ljubavnice koja je zbog ženske ljubomore skovala osvetu.
Ček bez pokrića
Svet je saznao za ime Frenka Abagnejla 2002. godine nakom emitovanja filma "Uhvati me ako možeš". Na velikom platnu ovu varalicu je dočarao glumac Leonardo Dikaprio. Frenk je još kao tinejdžer počeo da falsifikuje dokumenta. Smatra se da je prvo "prepravio" svoju vozačku dozvolu kako bi bio stariji, a zatim je počeo da prepravlja čekove i nosi ih u banku da bi ih unovčio. Navodno je bio toliko vešt da obmane ljude i uniforma mu je toliko pristajala da se svojevremeo predstavljao kao lekar i pilot. Do trenutka do kada mu je zakonski bilo dozvoljno da pije, prikupio je 25 miliona dolara od lažnih čekova bez pokrića. U 21. godini je uhapšen. FBI mu je ponudio izlaz iz zatvora pod uslovom da pomaže američkoj vladi da otkrije nove prevarante na delu. Navodno je služio Birou 35 godina.
