Zemlja živih bogova
Šangrila, mesto gde mogu da borave samo ljudi čistog srca i duše i još čistijih misli, nepristupačno je za običnog čoveka. Mistični predeo u kome ljudi žive večno, jer su imuni na patnju, bol i starost i nedaće. Stanovništvo ne poznaje poroke i nepravdu. Njihovo znanje i tehnologija je nezamisliva savremenom svetu, pa mnogi tvrde da nije sa ove planete.
Svaki žitelj je savršen, poseduje natprirodne moći i deluje kao da je satkan od samih bogova. Većina tvrdi da je ono samo plod ljudske mašte, ali brojne legende golicaju maštu ljudi otvorenijeg uma koji smatraju da u svakoj priči postoji istina, te sanjaju da pronađu misteriozni grad. U drevnim spisima je kroz vekove dobijao mnoga imena. Nazivaju ga još i Zemlja žive vatre, živih bogova i Zemlja čuda.
U zemljama Istoka održalo se sankritsko ime Šambala ili Šangrila. Mitovi koji okružuju ovaj raj su navodno stari nekoliko milenijuma. Radoznale duše su se godinama nebrojano puta upućivale u potragu za ovim mestom, ali niko do sada navodno nije pronašao njegovu tajnu lokaciju. Veruje se da se ono nalazi sakriveno u magli planina negde između Evrope i Azije. Poštovaoci budizma navode da se Šangrila nalazi u najvišim vrhovima Himalaja. Pojedini tvrde da je ulaz u utopiju sakriven u udaljenom tibetanskom manastiru koji čuvaju nevidljive sile.
Lebdeći raj
Priča kaže da kada su tibetanski monasi prvi put videli mornare sa Zapada, upitali su ih zbog čega nisu došli iz unutrašnjosti Zemljine utrobe kao i ostali, moreplovci su bili zbunjeni ovom izjavom. Jedan od razloga zbog čega ovaj raj nije pronađen jeste tvrdnja da ga ljudi traže na pogrešnom mestu. On navodno lebdi između tla i podzemlja
