Građevinsko čudo u Peruu
Tokom vladavine Inka, Olantajtambo je bio kraljevska prestonica vladara Pačakutija koji je osvojio ovu regiju, sagradio tu grad i ceremonijalni centar. U vreme španskog osvajanja Perua, ovo mesto je služilo kao uporište za otpor preostalom plemenu Inka.
Olantajtambo je planinsko utvrđenje u Peruu, poznato po stenovitim blokovima neverovatne veličine koji su korišćeni u njegovoj izgradnji, posebno oni koji su nađeni na njenim najvišim nivoima, najvišoj tački na toj planini. Postoji šest takvih blokova postavljenih u niz i bili su transportovani sa druge planine, preko polja, preko reke i onda gore uz planinu. Najveća misterija je kako su uopšte mogli ne samo da ih seku, već i da ih pomeraju uz ovu planinu.
U današnje doba, za pomeranje stene od 50 tona morala bi da se osnuje posebna transportna jedinica. Za pomeranje uzbrdo verovatno bi morao da promeni izgled uspona, da se napravi put...
Žive stene
Dalji dokazi o misterioznim metodama koje su koristile drevne zanatlije mogu se naći u blizini u hramu Kondora. Ovde su ogromne ploče vulkanskih stena andezita odlamane od onoga što je poznato kao "zid žive stene". Hram Kondora je čudan zato što nalazimo ogromne kockaste delove stene koje su odvajane sa planine matematičkom preciznošću.
Nekoliko raznih mogućnosti od kojih nijedna nije bila dostupna ljudima koji su živeli u to vreme. Ovih šest džinovskih ploča crvenog granita stajalo je ovde hiljadama godina zbog predivnog inženjeringa drevnih majstora. Kada bi se dogodio jak zemljotres, ovi umeci mogu da se pomeraju gore i dole ublažavajući udar potresa i to je ono što drži džinovske ploče na mestu.
Sposobnost da se uklope stene teške nekoliko tona tako da nijedna ljudska dlaka ne može da se uglavi između njih nije pitanje znoja ili radnih sati, već je pitanje tehnologije doba u kom su napravljene.
Arheolozi tvrde da je zbijen, čvrst granit sečen i oblikovan pomoću kamenih ili bronzanih alata. Ali, dokazi o ovakvom alatu nikada nisu nađeni na nalazištu. I još čudniji je način na koji je džinovsko kamenje povezivano na mesto, kao da su slepljeni zajedno nepoznatim oblikom energije.
Skoro kao da su dve stene naslonjene zajedno i onda su spojene nekom vrstom radijacijskog zraka ili lasera koji bi ih onda spojio u celinu. Onda bi mogli da postave treću stenu i stvore još jedno spojno područje. Nema objašnjenja kako su imali sposobnost da stvaraju tako jake izvore toplote i spajaju te stene na tako složen način.