Džinovski crteži
Linije Naska prostiru se na prostoru od 500 kvadratnih kilometara na Naska visoravni blizu istoimenog grada u Peruu. Postoje u raznim oblicima, trouglu, u obliku figura ptica, ljudi, majmuna, kitova i veličine su od deset do nekoliko stotina metara. Linije su oblikovane praktično urezivanjem do nekoliko centimetara u dubinu tla. Zbog ogromne veličine vidljive su samo iz velike udaljenosti. Zbunjuju arheologe, antropologe.
Naučnici veruju da su nastale u vreme Naska kulture između 400. i 650. godine nove ere. Ali, ne postoji pouzdano objašnjenje na koji način su oblici projektovani, s obzirom na to da su vidljivi samo iz vazduha.
Jednostavnim uklanjanjem sloja tamnog kamenja rasutog po tlu, izlažući tako pogledu svetliji pesak koji je ležao ispod, Naske su stvarali šare koje su se u tom sušnom klimatskom području zadržale vekovima. Arheolozi misle da su i gradnja i održavanje tih linija bile "nešto poput podizanja katedrale".
Te linije nisu nastale istovremeno, na istom mestu i s istom svrhom. Mnoge od njih iscrtane su preko starijih, uz brisanja i ispravke koje otežavaju tumačenje. Skoro svi ti figurativni životinjski likovi, kao što su pauk i kolibrić, jednopotezni su crteži čije se linije nikad ne seku, što arheologe navodi na to da su se te linije iz običnih slika razvile u staze za obredne povorke.
Neki naučnici su formulisali teoriju po kojoj je narod Naska koristio proste alate i opremu za merenje da bi konstruisao linije. Studije su pronašle komade drveta na kraju nekih linija, što ide u prilog ovoj teoriji. Jedan takav komad je poslat na analizu koja je potvrdila korišćenje ovog alata u vreme kada su linije nastale.
Neki su išli i dalje u svojim proučavanjima, pa su korišćenjem alata i tehnologije koja je bila dostupna narodu Naske, napravili kopije tih linija na nekom drugom mestu. Ova metoda se pokazala kao izuzetno tačna i precizna. Ipak, i pored zvaničnog stava mnogih antropologa, Naska linije su i dalje misterija za veliki broj naučnika koji zvaničnu teoriju nisu prihvatili.
