Ljudi bez obrva
Ljudi pate od raznoraznih opsesija koje mogu da budu misli, ideje, slike, zvuci, uverenja, strahovi ili porivi, a po objašnjenju stručnjaka, najčešće imaju agresivni, seksualni, verski, neprijatan, vulgaran ili besmislen sadržaj. Opsesivna uverenja, tumače psiholozi, obično su obeležena elementima sujeverja poput razmišljanja da će te snaći zlo ako ti crna mačka pređe put. Opsesivni strahovi uglavnom uključuju strah od prljavštine i zaraze.
Osobe sa opsesijama često razvijaju kompulsivne radnje kako bi se odbranile od tih prisilnih misli poput neprestanog pranja ruku ili proveranja da li su vrata zaključana ili šporet isključen... Svašta može biti predmet opsesije.
Ima ljudi koji imaju opsesivnu potrebu da pričaju, odnosno brbljaju. Taj govor je praćen gestikulacijom i mimikom. Verbomanima nije bitno o čemu govore, važno je da samo pričaju. Bliska verbomaniji je onomatomanija. Reč je o poremećaju koji karakteriše neodoljiva i stalna potreba za ponavljanjem određenih reči. Na primer, neko mora neprestano da ponavlja reč "ulica".
Đavo u glavi
Kartakoetes se zove poremećaj kada osoba u svemu vidi oblik ljudskog lica ili tela - u šarama na odeći, senkama na zidu, flekama na ulici, u talogu kafe. Ima i onih koji viđaju mape čak i u hrani. Demonomanijom su se bavili razni filmovi i knjige, a reč je o bolesnom verovanju pojedinaca da su zaposednuti đavolima.
Česta opsesija je ablutomanija. Ljudi koji pate od ablutomanije peru ruke čim nešto dotakne, jer se plaše zaraze. Ovaj poremećaj je često povezan sa drugim psihičkim oboljenjima. Potreba da se drugim osobama daju pokloni jeste odraz velikodušnosti, ali i darivanje može da preraste u poremećaj koji se zove doromanija.
U pitanju je patološka potreba za darivanjem, a te osobe kupuju poklone čak i kada nemaju para. Pozajmljuju novac da bi kupili darove za druge.
Enosimanija ili enisofobija je poremećaj koji neprestano uverava čoveka da je počinio neoprostiv greh i stalno oseća krivicu zbog toga. Takve osobe se stalno znoje, imaju mučninu, osećaju se iscrpljeno. Patološka neodlučnost naziva se abulomanija. Nema čoveka kome je u određenim situacijama teško da se odluči, ali ako neko u prodavnici stoji dva sata ispred police sa slatkišima i razmišlja da li će kupiti čokoladu sa lešnicima ili čokoladu sa pistaćima, to je već poremećaj.
Postoje osobe kojima smetaju dlake i dlačice na telu, pa imaju potrebu da čupaju trepavice, dlake iz nosa, obrve, kosu. Taj poremećaj se naziva trihotilomanija. Najčešće se pojavljuje u adolescenciji, a rezultat je depresije ili stres. Reč je o poremećaju kontrole impulsa, a trihotiloman je u stanju da potpuno sebi počupa obrve.
Klinomanija je snažna potreba za ostankom u krevetu i može trajati danima, posebno ako pada kiša, sneg ili je napolju hladno. To izležavanje stručnjaci smatraju vidom depresije i bekstvom od svakodnevnih obaveza i problema. Klinomani osim kreveta vole jastuke i ćebad.
Ima ljudi koji stalno izgovaraju bračne ponude, taj poremećaj se zove gamomanija. U isto vreme prose različite osobe, pa je logična posledica toga poligamija, odnosno brak sa više partnera.
