Ko je ubio Džona Kenedija
Džon Kenedi je bio 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na dužnost je stupio 1960. godine, a 1963. ubijen je pod još nerazjašnjenim okolnostima. Iako je zvaničnom istragom ustanovljen način atentata, kao i sam atentator, do danas ovaj događaj je predmet mnogih spekulacija, jer je u istrazi ostalo mnogo rupa.
Smrtonosni hici su ga stigli dok je sedeo u automobilu pored supruge Žakline, tokom prolaska kolone Dili plazom u Dalasu.
Tajna služba je radila veoma sporo. Četrdeset i pet minuta kasnije uhvaćen je Li Harvi Osvald. Nakon nekoliko sati nelegalnog ispitivanja, bez advokata, optužen je za ubistvo američkog predsednika. Kada ga je policija, nekoliko dana kasnije, sprovodila u državni zatvor, u policijskoj garaži, pred TV kamerama, ubio ga je Džek Rubi. Nedelju dana nakon toga, osnovana je Varenova komisija, s ciljem da se utvrdi šta se zaista dogodilo.
Slučajni hitac
Jedna od teorija glasi da je Kenedija, nehotice, ubio tajni agent Džordž Hiki, koji se nalazio u vozilu iza. Naime, u panici, posle prvog Osvaldovog metka, slučajno je ispalio metak i to upravo onaj smrtonosni koji je Kenediju razneo glavu. Ova tvrdnja je potkrepljena činjenicom da je metak, izvađen iz predsednikove glave, drugačiji od ostala dva koje je Li Osvald ispalio.
Komisija je utvrdila kako je Li Hari Osvald delovao sam i kako je pucao sa šestog sprata obližnje zgrade kojoj je Kenedi, u trenutku atentata, bio okrenut leđima. Međutim, brojni svedoci su tvrdili da nije pucano s te strane, već s druge, odakle se video i dim. Pored toga, svedoci su javljali da su, pre atentata, u Dalasu, viđeni ljudi s puškama, a neki od njih i na samom mestu ubistva. Mnogo kasnije, šef policije je priznao da nije bilo nedvosmislenih i konkretnih dokaza da je Li Osvald ubio Kenedija.
Iako je američka javnost, u početku, prihvatala zvanične stavove istražnih organa, mnjenje se menjalo tokom godina, potkrepljeno brojnim teorijama zavera, od kojih je najubedljivija ona zasnovana na problematičnim akustičnim dokazima. Naime, od 104 svedoka koji su dali iskaze o poreklu zvuka pucnja, 56 je mislilo da zvuci dolaze iz pravca Teksaškog školskog skladišta; 35 je mislilo da su se hici čuli s travnatog brežuljka ili trostruke pasarele; osmoro je mislilo da su se zvuci čuli iz sasvim drugog pravca, a ne iz skladišta ili sa brežuljka; petoro je tvrdilo da su zvuci došli iz dva druga pravca.
Istina još nije utvrđena.
