Kip Zevsa u Olimpiji
Legenda kaže da je u čast vrhovnom bogu starih Grka Zevsu sagrađen veličanstven hram u dorskom stilu. Konstruisao ga je Libon i izgrađen je oko 450. godine pre nove ere. Veruje se da prvobitna verzija tog hrama nije bila dovoljno raskošna da bi oslikala moć tadašnje Grčke. Bilo je potrebno nešto doraditi, pa se došlo na ideju da naprave veličanstveni kip svog boga. Taj važan zadatak je poveren Fidiji, atinskom kiparu o kome se danas ne zna mnogo, ali je poznato da je on stvorio neverovatna umetnička dela među kojima su Atena Partenos i Zevs Olimpijski.
Prilikom gradnje Zevsa, Fidiji su pomagali njegovi učenici. Kad je kip bio završen, jedva je stao u hram. Zbog toga su umetnika prvo kritikovali, smatrajući da je preveliki jer je delovalo kao da može srušiti hram. Međutim, njegovo delo je naišlo na divljenje umetnika i ostalih kipara jer je upravo bila fascinantna veličina statue Zevsa, boga svih bogova, koja je dominirala hramom, prezentujući svojom visinom nenadmašnu moć. Pretpostavlja se da je njegovo postolje bilo šest i po metara široko i metar visoko, napravljeno od sjajne bele slonovače, ukrašene zlatom i reljefima na kojima su predstavljene mitološke scene i legende, kao i motivi sa olimpijskih takmičenja.
Ostalo samo kamenjeNa mestu gde je nekada bio stari hram danas nema ničeg osim ostataka kamenja, temelja građevine i palih stubova. Ima mnogo slika kojima su umetnici, kroz vekove, pokušavali da oslikaju pretpostavku kako je misteriozna statua Zevsa izgledala. Ova statusa je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta. |
Kada su Olimpijske igre zabranjene 391. godine nove ere, po naredbi cara Teodosija Prvog kao paganski običaj, naređeno je i da se Zevsov hram zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi, odroni i poplave, a hram je oštećen i u požaru u petom veku nove ere. Nešto pre toga, statua je prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se nalazila sve dok nije uništena u velikom požaru 462. godine naše ere.
