Deca nam umiru od droge svakog dana, kako to sprečiti?
Tokom tekućeg meseca, koji se obeležava kao Mesec borbe protiv bolesti zavisnosti još jedan mladi život se ugasio usled uzimanja "ekstazija". Ovaj slučaj, samo je jedan u "Crnom nizu" koji nas opominje i postavlja jasno goruće pitanje: "Hoćemo li dozvoliti da mladi u ljudi u Srbiji, umiru od droge svakog dana?" Naš sagovornik je Milan Vlaisavljević, psiholog i direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti "Vita".
Početak ovog tragičnog niza imali smo krajem juna, kada je nekoliko maloletnika iz Srbije umrlo nakon konzumiranja ekstazija. Kakve su to nove droge, zašto su toliko opasne?
Nove dizajnirane droge se najčešće prave na bazi kanabinoida i amfetamina. U poslednje vreme primećujemo trend njihove sve veće zloupotrebe, a pre svega su popularne kod mlađih korisnika. Poseban rizik kod njih predstavlja to što se one uglavnom prave u nekim neadekvatnim, kućnim laboratorijama, gde ne postoji standardizovani proces izrade i gde se lako može desiti da u pojedinačnim dozama narkotika postoje razlićite koncentracije aktivne materije, a to nažalost za korisnika može da pravi razliku između života i smrti. Iz tih razloga konzumiranje ovih novih droga jeste jedna vrsta "Ruskog ruleta" sa krajnje neizesnim ishodom i posle samo jednog unošenja droge.
Zašto u ovom slučaju prevencija ne deluje? Zašto ne možemo da dopremo do mladih ljudi i da ih osvestimo da im svako uzimanje droge ugrožava život?
Prevencija jeste najefikasniji način borbe protiv zloupotrebe narkotika, ali je u pitanju dugotrajan proces. Jedan ili dva razgovora sa decom ne menja bitno perspektivu, ali kontinuirana i dugotrajna priprema mladih na ovu vrstu izazova odrastanja daje rezultate. Potrebno je u toj meri osnažiti dete, da ono kada bude ponuđeno sa nekom drogom kaže NE i da pri tome ima ideju zbog čega je to za njega neprihvatljivo.
Presudnu ulogu bi svakako trebala da ima porodica, ali i sve ostale ustanove i institucije koje učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece. Da bi pak roditelji bili adekvatna podrška i sagovornici svojoj deci, neophodno je da se i oni informišu na ove teme, da ne izbegavaju razgovore i da daju dobar lični primer kada je u pitanju konzumiranje alkohola ili nekih drugih PAS.
Kako "ekstazi" deluje?
Ekstazi je popularna, nažalost lako dostupna, ali i veoma opasna droga. Pojavljuje se u obliku tableta, različitih oblika, boja i vrlo često sa utisnutim različitim oznakama. Njegovo dejstvo je dvojako, deluje kao stimulans slično amfetaminima kroz veštačko povećanje uzbuđenja, osećaja snage i energija, ali i kao halucinogen, kroz izmenjeni doživljaj realnosti. Posebno je popularan na žurkama, gde korisnici kao dejstvo prijavljuju intezivniji doživljaj muzike i boja, osećaj bliskosti sa nepoznatim ljudima i potrebu da se igra po celu noć.
Međutim, zbog gubitka kontakta sa realnosti i preteranih aktivnosti, može doći do pregrevanja i dehidratacije orgnizma, kao i gubitka svesti. Takođe, ekstazi ostavlja i posledice na mozak, koje se manifestuju kroz depresivno razpoloženje, probleme sa snom, pažnjom i koncentracijom. Dugotrajna zloupotreba može da isprovocira i teža psihijatrijska stanja i simptome slične shizofreniji. U prevelikim dozama, može doći i do smrtnoh ishoda, što smo nažalost imali priliku da vidimo poslednjih meseci i kod nas.
Bolnica "Vita" svake godine radi istraživanje o tome koliko su mladi izloženi drogi, šta kažu ovogodišnji podaci?
Rezultati istraživanja pokazuju da mladi danas odrastaju u rizičnom okruženju. Na ovo upućuju podaci da čak 74 % mladih od 15-30 godina poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi narkotike, a da je 59% njih bila direktno i ponudjena sa nekom supstancom. Oko 29% mladih od 15-30 godina je imalo iskustvo sa drogom. Sa druge strane i dalje su prisutne brojne predrasude i zablude poput opravdavanja podele na "lake i teške" droge (2/3 mladih) ili ideje da se droga može uzimati kontrolisano i u posebnim uslovima (vise od 35% mladih). Ovakvi pogrešni stavovi smanjuju distancu mladih prema drogama i povećavaju rizik da se napravi pogrešna odluka i proba droga.
Koliko su roditelji informisani i spremni da primete simptome narkomanije ali i da preduzmu nešto?
Rezultati jednog našeg istraživanja o informisanosti i stavovima roditelja o drogama, su pokazali da su roditelji nešto spremniji da otvoreno razgovaraju sa svojom decom na ovu temu, u odnosu na slična istrazivanja iz ranijeg perioda. Pa tako 80 % roditelja se trudi da podstiče komunikaciju sa svojom decom na ovu temu. Takođe, roditelji su manje-više savladali neke osnovne informacije, npr. oko izgleda i načina konzumiranja najčešće zloupotrebljavanih droga kod nas.
Međutim, određene predrasude i zablude su i dalje prisutne u izraženoj meri, pa tako više od polovne roditelja i dalje narkomaniju vide kao slabost volje i nečiji hir, a ne bolest koju je potrebno lečiti. Ovo dovodi upravo do zakasnelih reakcija i dodatnih komplikacija ionako teškog stanja. Pored ovoga, primećijemo da roditelji ne prepoznaju u dovoljnoj meri simptome i promene koje droga izaziva kod dece, niti informacije o novim dizajniranim drogama koje sve češće susrećemo na našim prostorima. Utisak je da bi roditeljima trebali osavremeniti svoje znanje, kao i da ga učine funkcionalnijim, kako bi bili adekvatni sagovornici svojoj deci i na taj način ih bolje pripremili na ovu vrstu izazova odrastanja.
Koji su to simptomi, kako da se roditelji ponašaju?
U samom početku zloupotrebe PAS se najčešće dešavaju sporadično, van kuće, postoji određeni stepen kontrole nad ponašanjem konzumenta koje nije preterano upadljivo. Vremenom se gubi kontrola i ponašanje postaje upadljivije, od povlačenja deteta, izbegavanja konakta, provođenja više vremena van kuće, upoznavanja novog društva, gubitka interesovanja za školu ili neke druge aktivnosti koje su mu bile do skora značajne.
Ovde već kreću i beskrajne manipulacije roditeljima i upoteba raznih izgovora za određena ponašanja. Ova vrsta promena u ponašanju ponekad može biti i maskirana "tinejdžerskim buntom", ali je savet da se sistemom eliminacije proveri i zloupotreba PAS kao potencijalni okidač ovakvih promena. Vremenom dolazi do eskalacije neadekvatnog ponašanja a izgovori i manipulacije postaju nedolsedne i besmislene, a primećuju se i promene u fizičkom izgledu deteta. I upravo je ovo najčešće period kada se roditelji suočavaju sa strahom i pitanjem da li dete koristi drogu.
Vi ste neko ko leči posledicu, a ne uzrok. Kada se pacijenti javljaju u Vašu kliniku za pomoć?
Po našem iskustvu prođe i nekoliko godina dok roditelji povezu i potvde sumnje da su određeni ispadi u ponašanju deteta vezani sa konzumiranjem droge. Dugo traje taj otpor roditelja da prihvate realnost da njihovo dete ima ovu vrstu problema. Međutim i kada se uvere u postojanje problema, zbog pomešanih osećanja stida, straha, nemoći i očaja roditelji najčešće još dugo reaguju neracionalno, čekajući da se problem sam od sebe reši ili pribegavajući nekim kvazi rešenjima, dogovorima, ucenama, dakle bez stručne pomoći i lečenja. Na taj način, nažalost problemi ove vrste se samo komplikuju, posledice su sve teže, a i sam izlazak iz problema sve neizvesniji. Za ilustraciju, po iskustvu bolnice Vita, prodje i vise od 10-11 godina od početnih zluopotreba droge do dolaska na lečenje.
Koje supstance su najzastupljenije?
Pored alkohola, mladi kod nas najčešće zloupotrebljavaju marihuanu, pa onda i sedative, amfetamine, ekstazi, pa heroin, kokain... Takođe, mladi se najčešće ne zadržavaju na jednoj psihoaktivnoj supstanci, već ih koriste vise u zavisnosti od prilike do prilike i same dostupnosti supstanci. Iako, svaka zloupotreba droge ne znači nužno da će doći do bolesti zavisnosti, jednostavno treba biti svestan da ne postoje garancije da se to na kraju neće i desiti.
Kako izgleda tok lečenja?
Lečenje u bolnici Vita započinje lekarskim pregledom, gde se na osnovu dijagnostike pravi individualni plan lečenja za konkretnog pacijenta. Prvi korak je svakako detoksikacija, odnosno čišćenje organizma i psihofizicka stabilizacija. Najkonfornije i najbezbednije za pacijenta jeste da se ovaj deo lečenja sprovede kroz bolnički boravak.
U drugom koraku posle 7 do 28 dana lečenje se nastavlja kroz dnevnu bolnicu i ambulantu, gde pacijenti pored medikamentozne podrške sa svojim članovima porodice prolaze kroz intezivan psihoterapijski program sa ciljem održavanja stabilnog stanja i prevencije recidiva. Intezitet dolazaka na terapiju vremenom se smanjuje, kako pacijent i njegova porodica preuzimaju kontrolu nad njegovim životom, t.j. zavsino od toga kakve rezultate postigne pacijent u procesu resocijalizacije. Okvirno program lečenja traje godinu dana, pri čemu postoje značajne individualne razlike. Cilj lečenja nije samo da pacijent "ostavi drogu" nego da promeni i svoj životni stil, kao garanciju dugoročnog rešenja problema.
Bolnica "Vita", ima i SOS telefon na koji se mogu javiti svi kojima je pomoć potrebna?
Svi kojima je potrebna stručna pomoć ili informacije na ove teme mogu svakodnevno da nas kontaktiraju na tel. 021/6339-812 , kao i da zakažu po potrebi prvi lekarski pregled ili informativni razgovor koji je besplatan.
Za pomoć se mogu obratiti i lično, na kojoj adresi?
Bolnica Vita se nalazi u Novom Sadu, u ulici Aleksandra Tišme broj 7. Radno vreme ambulante za zakazivanje je svakodnevno o 09 do 19 h, a vikendom do 15 h.
Šta možete da poručite i mladima i njihovim roditeljima u duhu Meseca borbe protiv bolesti zavisnost?
Roditeljima da razumeju i prihvate da je zlouptreba droga jedan od objektivnih izazova odrastanja u savremenom društvu i da shodno tome budu dovoljno spremni i aktivni da pomognu svom detetu u suočavanju sa ovim rizicima. Deci da je naispravniji stav da je droga-droga, t.j da ne postoje lake i teške droge, niti da se njihovo konzumiranje može kontrolisati. Pored toga, što i "samo" jedno uzimanje droge, nažalost može da dovede do smrtnog ishoda ne postoje garancije da početno eksperimentisanje neće pretvoriti u učestalu zloupoterbu i završiti sa nekim oblikom bolesti zavisnosti.
