Reanimacija nije čudo: Ako dođe do zastoja srca - ne očekujte mnogo od oživljavanja
Oživljavanje pacijenta (reanimacija) nakon srčanog zastoja mnogo je manje uspešno nego što se veruje, tvrde američki naučnici.
Cilj oživljavanja je ponovno pokretanje rada srca kod srčanog zastoja koji je najčešće nastao usled poremećaja aktivnosti srčanog mišića. Iako srčani udar nije ista stvar, jer je posledica poremećaja snabdevanja krvlju (infarkt) srčanog mišića, može, takođe, dovesti do prestanka rada srca.
Pokretanje rada srca, što je moguće pre, ključno je za sprečavanje oštećenja mozga.
Međutim, srčani zastoj statistički češće završava smrću ili teškim neurološkim problemima nego kasnijim kvalitetnim životom.
Pstupak oživljavanja koji završava otpuštanjem pacijenta iz bolnice događa se samo kod 10,6 odsto osoba koje su imale srčani zastoj, ističu autori studije.
- Većina pacijenata i nemedicinskog osoblja ima nerealna očekivanja od uspešnosti oživljavanja, kao i od kvaliteta života onih koji su oživljeni - ističe ruvodilac istraživanja Lindzi Kviliti, sa državnog univerziteta Mičigen.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 1.000 odraslih osoba u četiri zdravstvena centra u Mičigenu, Ilinoisu i Kaliforniji. Reč je o pacijentima koji nisu bili životno ugroženi i članovima njihovih porodica.
Mnogi su verovali da će se reanimirana osoba nakon uspešnog oživljavanja vratiti normalnom životu, a ne doživotnoj nezi.
Više od 70 odsto ispitanika redovno je pratilo televizijske serije čija se radnja odvija u bolnicama i 12 odsto smatralo ih je pouzdanim izvorom medicinskih informacija.
Ljudi misle da je postupak oživljavanja čudo, ali to je samo medicinski postupak, navode istraživači.
