Naučnici: Fudbal je zapravo lek
Osobe koje rekreativno igraju fudbal imaju niži holesterol, krvni pritisak, normalniji broj otkucaja srca i manje masnog tkiva od neaktivnih ljudi, pokazalo je novo britansko istraživanje.
U poređenju s nekim drugim vrstama vežbanja, uključujući trčanje i zumbu, fudbal je podjednako koristan za zdravlje ali ima dodatnu društvenu, motivacionu i takmičarsku komponentu, zaključili su naučnici u radu objavljenom u časopisu British Journal of Sports Medicine.
"Fudbal je efikasna preventivna mera širokog raspona i lek za bolesti koje su posledice životnog stila, nezavisno od godina, pola, nivoa fizičke spremnosti i fudbalskog umeća”, kaže vođa istraživanja Piter Krastrap, profesor sporta i zdravstvenih nauka s danskog univerziteta u Odensi.
"Sveukupno, ovo sveobuhvatno istraživanje pokazuje da je fudbal lek, da je za gotovo sve i da je za čitav život”, kaže Krastrap.
Vežbanje je već dugo jedno od glavnih elemenata nemedikamentoznog pristupa nizu bolesti koje su posledica stila života - poput visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti i slabljenja kostiju.
Mnoga ranija istraživanja takođe povezuje intenzivno vežbanje s poboljšanim stanjem kardiovaskularnog sistema, a vežbe snage sa jačanjem kostiju i mišića.
Za potrebe sadašnjeg istraživanja naučnici su ispitali podatke iz 31 ranijeg objavljenog istraživanja o uticaju fudbala na pritisak, broj otkucaja srca, sastav masnog tkiva, metaboličko zdravlje i sposobnost skakanja. U svim istraživanjima naučnici su tragali za razmerama učinka nogometa na te različite aspekte zdravlja i upoređivali ih s onima koji ne vežbaju ili se bave drugim vrstama vežbanja.
Puls u mirovanju kod rekreativnih fudbalera je oko šest otkucaja manji nego kod neaktivnih pojedinaca.
Kad su upoređivali vrednost sistoličkog (gornjeg) pritiska utvrdili su da je kod rekreativnih fudbalera prosečno 4,2 milimetara žive niži. Dijastolički, ('donji') kod fudbalera bio je prosečno 3,89 milimetara žive niži.
Korist od fudbala bila je čak i veća kod onih koji su patili od blago povišenog pritiska. Oni imaju prosečno 10 milimetara žive niži sistoličkim pritisak i dijastolički prosečno niži 7 milimetara.
Fudbaleri rekreativci s blagom hipertenzijom (pritiskom većim od 130/80 milimetara žive po Američkom društvu za bolesti srca) imali su prosečno 11 mm niži sistolički pritisak i 7 mm žive niži dijastolički u poređenju s neaktivnim osobama.
