Neobičan neurološki poremećaj: Život sa Turetovim sindromom
Vikanje, pljuvanje, neobični trzaji lica ili tela, grimase i slični tikovi mogu biti protumačeni kao odraz nevaspitanih ljudi. Ipak, jedan neurološko-psihijatrijski poremećaj može objasniti ovakvu pojavu i stati u odbranu onih koji sa tim bore.
Turetov sindrom javlja se najčešće pre puberteta i nestaje u nekom trenutku u odraslom dobu, a statistika kaže da je broj obolelih u porastu. Osobe koje su pogođene ovim neprijatnim sindromom ne mogu ništa da učine protiv svojih tikova.
Mnogo je istraživanja o tome šta se tačno dešava u mozgu tih pacijenata. Zna se da je za kontrolisano izvođenje pokreta neophodna korektna interakcija složenih mreža u mozgu. Ali kod pacijenata sa Turetovim sindromom to ne funkcioniše kao kod zdravih ludi. Taj poremećaj ima veze i sa preteranim lučenjem neurotransmitera dopamina. Neurotransmiteri prenose signale između nervnih ćelija.
Psovke i opscene reči
Mnogi ljudi veruju da pacijenti sa Turetovim sindromom neprestano izgovaraju opscene reči. Ipak, samo oko 20, maksimalno 30 odsto svih ljudi sa Turetovim sindromom pati od koprolalije - nekontrolisanog i nenamernog psovanja. Zašto je uvek reč o psovkama, a ne o pojmovima kao što su pas, mleko ili hleb - na to još niko nema jasan odgovor.
Kod ljudi sa Turetovim sindromom postoji neravnoteža dopamina čime je narušena saradnja različitih centara u mozgu. Kada su lakši oblici u pitanju, mogu pomoći antipsihotici (neuroleptici). To su supstance koje utiču na hemijsku supstancu dopamin, odnosno blokiraju dopaminske receptore. Kod nekih težih oblika, pomažu i stimulacije mozga takozvani moždani pejsmejkeri. U mozak se ugrađuju dve elektrode, koje se priključuju na generator koji daje električne impulse mozgu. Takve stimulacije dosta pomažu kada je reč o tikovima i drhtanju.
Psihijatri nikako ne savetuju da se oni koji se bore sa ovim problemom pritiskaju kako bi pokušali da kontrolišu simptome i tikove zato što to može izazvati potpuno suprotne efekte i dovesti do pojave novih tikova.
Svetski fenomen
Procene su da oko 10 odsto svih osnovaca tokom nekog perioda razviju lakše simptome Turetovog sindroma. Ali tu nije reč o ozbiljnoj bolesti. Da bi se dijagnostikovao Turetov sindrom, mora da postoje najmanje dva motorička i jedan vokalni tik, i to u periodu od godinu dana. Istraživanja na jednom nemačkom univerzitetu pokazuju da oko 0,7 odsto mladih ima neki oblik Turetovog sindroma. Ne postoje nikakvi dokazi da je reč o genetskom poremećaju. Postoje istraživanja koja pokušavaju da dokažu da li video igrice kod mladih mogu dovesti do razvijanja ovog sindroma.
