Rak pažljivo bira žrtvu: Zašto neko oboli, a neko ne?
Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu.
Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da se smrt može sprečiti.
Ali, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni - a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?
Moglo bi se reći da je naš organizam bukvalno preplavljen smrću. Kosa, nokti, spoljni sloj kože - sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujemo i koje nestaju - oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi.
Ipak, ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem miliona puta svakog dana. Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi u proseku naprave čak oko 120 hiljada greški.
Pročitajte još:
* Čaj koji štiti srce, jača kosti i bori se protiv raka!
Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, njenom rastu i neprekidnom dupliciranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane i stimuliše telo da je opskrbljuje krvlju da bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu.
Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greški radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije - ukupno postoji čak njih 200 različitih.
Oboje puše, ali samo je jedan dobio rak
Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici trebalo da dobije rak - komšija koji je pušio tri kutije cigareta na dan, tetka koja je ceo život gojazna i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim vlastitog stresa, primera je bezbroj i često ih koristimo za izgovor da nastavimo sa lošim navikama.
Priča poprima dublju dimenziju kad od raka u 50-oj oboli žena koja nikad nije pušila, pila, ili bila debela... Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak? Krajnja se istina skriva u našim genima, a ne stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili da je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali "genima dugovečnosti".
- Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu se naći kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja - objašnjava profesor Morgan Levin.
To se smatra i evolucijskom mutacijom, a sretnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 odsto.
Pet stvari koji definitivno povećavaju rizik takvih grešaka
Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni prouzrokovani spoljnim faktorima. Uopšteno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka.
1. Preterano sunčanje, naročito u mlađoj životnoj dobi
2. Pušenje
3. Debljina
4. Hormonske terapije/izloženost zračenjima
5. Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana.
