Nikada više ne stavljajte kriškicu limuna u piće
Tokom istraživanja koje je sproveo Journal of Environmental Health, istraživači su pregledali 76 limuna prikupljenih iz 21 restorana koje su posetili 43 puta. Utvrdili su da čak 70 odsto kriškica limuna sadrži mikroorganizme.
Uzorke bi uzeli čim bi piće bilo posluženo, dakle pre ispijanja ili nekog drugog fizičkog kontakta. O poreklu mikroba naučnici su mogli samo da nagađaju.
"Iako je poznato da limun ima neka antibakterijska svojstva, rezultati su pokazali da širok spektar mikroorganizama može da opstane čak i na narezanom limunu. Vlasnici restorana i kafića bi trebalo da budu svesni da zajedno s limunom u čašu stavljaju potencijalno patogene mikroorganizme“, navodi se u studiji.
Filip Tierno, profesor mikrobiologije i patologije u medicinskom centru NYU Langon, sproveo je desetine sličnih istraživanja. Otkrio je da je čak polovina limunovih kriškica zagađena ljudskim fekalijama zbog direktnog dodira i diranja prstima.
Zabeleženo je, naime, da mnogi rade u nehigijenskim uslovima, a osim toga u dodiru su sa drugim namirnicama ili su prali čaše, a nakon toga dirali hranu i limun bez rukavica i bez prethodno opranih ruku. Na limun mogu da se prenesu bakterije i ukoliko se ne operu ruke nakon odlaska u WC, kijanjem ili kašljanjem.
Tierno kaže da postoji mogućnost da se konzument zbog toga razboli, ali tvrdi da ne postoji veliki rizik. Slični mikrobi nađeni su i u posudicama za so, biber, ulje i kečap, kao i na priboru za jelo.
