I zdrava hrana može da bude štetna
Zdrava hrana može da ima i svoje loše strane. Naučnici Univerziteta Jejl su tako ustanovili da mediteranska ishrana može da smanji ali i poveća rizik od srčanog udara.
Grejp
Ovo voće pomaže balansiranju šećera u krvi i sprečavanju metaboličkog sindroma, koji inače prethodi dijabetesu, tako što podstiče jetru da sagoreva višak masnoća. Međutim, grejp takođe može da poveća nivo estrogena. Starije žene koje konzumiraju četvrtinu grejpa dnevno mogu da povećaju šanse za razvoj raka dojke za 30 odsto. Dok 250 mililitara soka od grejpa ima pozitivan učinak na zdravlje, više od litre ili dva ovog soka dnevno treba izbegavati.
Indijski šafran
Indijski šafran ili kurkuma, sastojak karja, olakšava sindrom iritabilnog crijeva, štiti jetru i pomaže probavu masnoća. Međutim, dok su umerene količine korisne, konzumiranje više od 100 mg začina dnevno može dovesti do grčeva u stomaku. Kurkuma može i da proredi krv, pa zato izbegavajte veće količine ako imate probleme s krvarenjem ili planirate operaciju.
Soja
Seme soje koristi se za različite proizvode, poput tofua, sosa ili mleka od soje. Sa manje zasićenih masnih kiselina od mesa i visokim nivoom omega-3 masnih kiselina, neprerađena soja sadrži svih sedam esencijalnih aminokiselina nužnih za normalno funkcionisanje organizma. S druge strane, soja sadrži velike količine hemikalija koje mogu uticati na probavu belančevina, blokirati apsorpciju minerala i metabolizam generalno. Takođe sadrži visoki nivo hemikalija genistena i daidzeina, koji imitiraju hormon estrogen te mogu uticati na plodnost.
Čili
Čili može da olakša bol i podstiče bolju cirkulaciju krvi, a pomaže i u borbi protiv tumora. Međutim, ljudi koji jedu jednu čili papričicu dnevno suočavaju se sa 15 odsto većim rizikom da obole od raka želuca.
Riblje ulje
Losos, skuša i sardina prepuni su omega-3 kiselina, koje sprečavaju srčane bolesti i pomažu rad mozga. Riblje ulje, međutim, takođe može da poveća rizik od dijabetesa. Pesticidi koji se nalaze u moru, a koji se skupljaju u masnom tkivu mogu imati glavnu ulogu u razvoju bolesti ograničavajući mogućnost proizvodnje insulina.
