Kada osetite prve znake toplotnog udara...
Vremenske prilike snažno utiču na raspoloženje, ali i izazivaju brojne zdravstvene tegobe, a lekarsku pomoć obavezno potražite pošto temperatura poraste.
Tako temperatura, vetar, sunce, kiša, vazdušni pritisak i dužina trajanja dana su direktno povezani s napadima artritisa, astme, migrene i niza drugih zdravstvenih tegoba. Međutim od šest činilaca najveći uticaj ima temperatura, slažu se stručnjaci - letnji talasi vrućine vodeći su uzrok smrti.
Posebno su opasne nagle promene temperature jer telu treba nekoliko dana da se prilagodi. Razdoblja ekstremno visokih temperatura, praćeni visokom vlagom, čak i kod zdravih ljudi mogu da izazovu - toplotni udar, toplotnu iscrpljenost i grčeve, probleme sa srcem, kardio vaskularnim i disajnim sistemom kao i toplotni osip i opekotine od sunca.
U normalnim uslovima naše telo se rashlađuje znojenjem, ali ako su temperatura i vlaga vrlo visoki, tada znojenje nije dovoljno efikasno. Telo se pregreva, menja se čak i hemijski sastav krvi pa unutrašnji organi, uključujući mozak i bubrege, mogu da pretrpe ozbiljna oštećenja. Da biste izbegli opasan toplotni udar i toplotnu iscrpljenost, tokom velikih vrućina što više boravite u klimatizovanom prostoru i držite se hladovine. Pijte dovoljno tečnosti, što znači najmanje od 1,5 do dve litre vode ili voćnih sokova na dan.
ŠTA POSLE PRVIH SIMPTOMA?
Pored visoke temperature koja dostiže 40°C, simptomi toplotnog udara su i crvena, vruća i suva koža, ubrzan puls, pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, mučnina, zbunjenost te nesvestica. Već kod prvih simptoma treba potražiti klimatizovan prostor ili hladovinu. Osobu treba smestiti u polusedeći položaj, raskopčati odeću pa glavu i telo navlažiti hladnom vodom i pozvati lekara.
ŠTA JE TOPLOTNI UDAR?
Toplotni udar pojavljuje se kao posledica nemogućnosti tela da kontroliše svoju temperaturu. Mehanizam znojenja zakazuje, telo ne može da se rashladi pa temperatura u roku od samo 10-15 minuta može da skoži do 41°C. Da biste izbegli toplotni udar, tokom velikih vrućina izbegavajte dugotrajnu izloženost suncu, ali i boravak u pregrejanim zatvorenim prostorima.
ŠTA JE TO TOPLOTNA ISCRPLJENOST?
Ako dugo boravite u vrućem okruženju, telo se pojačano znoji. Ne nadoknadite li mu izgubljenu tečnosti i elektrolite, mogu se pojaviti vrtoglavica, glavobolja, mučnina, grčevi, drhtanje, disanje postaje plitko, a koža se znoji i postaje hladna. To su simptomi toplotne iscrpljenosti. Smestite se u hlad ili klimatizovan prostor, pa pijte što više tečnosti bez alkohola ili kofeina.
VRUĆINE PODSTIČU NASILNO PONAŠANJE, A PRITISAK BOLOVE
Vreme snažno utiče na fizičko i psihičko zdravlje, tvrdi biometeorolog, profesor Esmaiel Malek. Visoka vlažnost može da pogorša artritis, a topli vetar i kiša mogu da uzrokuju migrenu. Nagle promene pritiska pre oluje loše utiču na mozak i zagorčavaju život obolelima od artritisa. Ekstremne vrućine mogu da budu uzrok nasilnog ponašanja i razdražljivosti te usporenih reakcija. Hladan vazduh može da izazove i bolove u mišićima i zglobovima pa da pogorša stanje obolelima od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa i fibromialgije.
SUNCE ZA DOBAR DAN, ALI I OPREZ
Kada je dan tmuran s malo svetlosti, pinealna žlezda u mozgu oslobađa melatonin – hormon spavanja, ali čim se razvedri i zasija sunce, zaustavlja se proizvodnja melatonina, a njegovo mesto zauzima serotonin, hormon sreće, koji popravlja raspoloženje. Iskoristite maksimalno tople sunčane dane, ali izbegavajte najveće vrućine.
VLAGA UMARA I DOK SE SEDI
Tokom vrućina telo se pojačano znoji kako bi se rashladilo, ali ako je vlažnost vazduha visoka u tom vlažnom okruženju znoj ne može da isparava s kože. Telo zato troši dodatnu energiju pa se osećamo iscrpljeno i umorno i dok sedimo, piše 24 sata.
NIZAK PRITISAK - VIŠE NESREĆA
Promene vazdušnog pritiska direktno utiču na to kako se osećamo. Tako variranje vazdušnog pritiska može da smanji sposobnost koncentracije, tvrde nemački biometeorolozi. Zbog niskog pritiska i pospanosti tada raste i broj saobraćajnih nesreća.
