Kako se boriti protiv prolećnog umora
Konačno su stigli lepi sunčani dani, a i biljke oko nas su se dobro zašarenile. Reklo bi se na prvi pogled - idealno vreme za dobro raspoloženje. Međutim, veliki broj ljudi oseća baš suprotno – loše raspoloženje i melanholiju. Zovemo je prolećnom depresijom, a nastaje kao posledica akumuliranih zimskih problema – nedostatka Sunčevog svetla, svežeg voća i povrća kao i telesne aktivnosti...
Trebaće nekoliko nedelja da bi se blagodeti sunca akumulirale do vidljivih rezultata, ali na telesnoj aktivnosti i ishrani možete poraditi odmah. Ishrana koju savetujemo pre svega se odnosi na inače zdrave ljude kod kojih se loše raspoloženje javlja kao povremena i prolazna smetnja.
Kod ljudi koji duže pate od navedenih simptoma ili kojima je otkrivena klinička depresija, ishrana će pomoći, ali ni u kom slučaju nije dovoljna, pa te osobe moraju biti pod kontrolom doktora koji će im najčešće propisati specifične lekove.
Kod velikog broja depresivnih osoba opažen je manjak vitamina grupe B, posebno folne kiseline (zovemo je još i folacin i vitamin B9) kao i selena, pa je dobro uzimati ih u preventivne svrhe. Folacina ima u tamnozelenom lisnatom povrću poput spanaća i blitve, u brokuli, lišću peršuna, u telećoj jetri ali i u mahunarkama poput sočiva i pasulja. Zbog složene strukture folne kiseline, samo oko polovina unete količine se može apsorbovati u crevima, što znači da lako nastane manjak pa moramo dosta paziti kako se hranimo.
Osim folne kiseline, važno je u dovoljnoj količini uzimati i ostale vitamine B kompleksa, pa ukoliko niste sigurni u kvalitet svoje ishrane, nije loše za svaki slučaj u kritičnim razdobljima ishranu pojačati dodacima B kompleksa. Čak i ako preterate sa količinom, vitamini B kompleksa su rastvorivi u vodi, pa se višak izlučuje mokraćom i nema straha od predoziranja.
Selen je mineral (polumetal) koji deluje kao jak antioksidans, a ima ga u telećoj jetri, u kokosu, pistaćima, žumancu, ribi i mnogim žitaricama (pšenica, soja, riža). Nažalost, čak i ako jedete preporučene namirnice, ne možete biti sigurni da li ste uneli dovoljno selena. Naime, selena ima u solidnim količinama u hrani iz ekološkog uzgoja, dok je njime siromašna jeftina hrana, proizvedena sa puno hemikalija, na ispošćenoj zemlji, iscrpljenoj dugogodišnjim industrijskim uzgojem čiji je glavni cilj povećanje prinosa nauštrb kvalitete hrane. Kako predoziranje selenom izaziva toksične reakcije, nemojte dodatke selena uzimati na svoju ruku, bez savetovanja sa doktorom.
Magnezijum, cink i kalijum takođe su minerali za koje se veruje da pomažu poboljšanju raspoloženja i borbi protiv depresije. Kalijum se nalazi u avokadu, ribi, bananama i svežem kravljem siru. Cinkom obiluju integralne žitarice, semenke bundeve, orasi, mahunarke, riba i morski plodovi kao i krto meso. Višak cinka može izazvati ozbiljne probleme, pa preparate uzimajte samo po savetu i pod kontrolom doktora. Magnezijuma ima u orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, mahunarkama i žitaricama, ribi i crvenom mesu.
Omega-3 masne kiseline između ostalog jačaju funkcije centralnog nervnog sistema i podstiču rast sive moždane mase upravo u onim delovima mozga koji su kod depresivnih osoba smanjeni. Ima ih u lanu, soji, pasulju, bundevi, semenkama lana, maslinovom ulju i najviše u masnoj plavoj ribi (jadranska je jeftina i kvalitetna, posebno srdela i skuša, a dobar izbor su i haringa, tuna i losos).
U stvaranju hormona koji utiču na dobro raspoloženje, važnu ulogu imaju triptofan i tironin, a njih ima u krtim mesima (piletina, ćuretina, teletina) ribi i morskim plodovima i u složenim ugljenim hidratima, jajima i mlečnim proizvodima.
Kad sve zbrojimo, umesto da pamtite sve te minerale, vitamine i složene molekule, čini se da nema brige za dobro raspoloženje ukoliko se vaša ishrana bazira na integralnim žitaricama, ribi i krtom mesu, svežem povrću i zdravim mastima (orašasti plodovi, semenke i kvalitetna biljna ulja).
