Srbija pod potpunim stresom
Duševni poremećaji, pre svega depresija, u Srbiji su u porastu, jer su decenije pod stresom ostavile posledice, kažu stručnjaci. Najbitnije je na vreme prepoznati simptome i ne zanemarivati depresiju, koja je često posledica hroničnog stresa, poručuju lekari.
Potištenost, hroničan umor, nedostatak koncentracije i sna, manja želja za druženjem i aktivnošću - samo su neki od simptoma depresije, koja je često, posledica hroničnog stresa. Stručnjaci upozoravaju da depresiju ne treba zanemarivati.
"Svesnost o problemu je pola puta ka rešavanju stresa. Zbog toga je jako bitno da stanemo i da kažemo sebi: 'Uspori' - tako ćemo početi sa rešavanjem naših problema", rekla je neuropsihijatar Vesna Lalić.
"Sledeći korak je da se obratimo rodbini, porodici, prijateljima i da razgovaramo sa njima, jer jedan običan savet od njih, u toku jednog razgovora, može nam pomoći da se rešimo nekih stresnih situacija", rekla je Lalićeva.
Uzroci i intenzitet stresa su različiti. Kako će on uticati na kvalitet života zavisi od načina na koji se osoba nosi sa problemima. Tolerancija na stres zavisi i od trenutnih životnih prilika.
"Koliko puta smo bili u situaciji u kojoj nismo mogli da se izborimo sa težinom onoga što nam se događa. Sada, kada pogledamo nekoliko godina unazad, to zaista često deluje smešno, pa se pitamo zašto smo se toliko bavili time, zašto smo se toliko mučili", kaže psihijatar Milan Milić, direktor Opšte bolnice u Pančevu.
Prema njegovim rečima, treba da sagledamo i damo procenu svih tih problema.
"Da li je to realno, da li su zaista te katastrofalne - užasne stvari, nešto što moramo. Da li zaista sve moramo što mislimo da moramo?", kaže Milić.
Probleme često ne možemo izbeći, ali možemo promeniti svoj odnos prema njima.
"Pre svega, da naučimo da kažemo 'ne', da postavimo granice i sebi i drugima, da izbegavamo konflikte sa članovima porodice ili kolegama, a obaveze na poslu i kod kuće pravilno raspodelimo", savetuju stručnjaci.
