Kako preživeti nagle klimatske promene

Dok jedni uživaju u "decembarskom proleću", drugi ne znaju kako da se izbore sa glavoboljom i ostalim pshisomatskim tegobama usled ekstremnih klimatskih uslova. Kako će nam tek biti kada posle gotovo 20 stepeni Celzijusa, padne sneg?

Jačanje klimatskih ekstrema je sve prisutnije u našem podneblju i nisu neuobičajeni prelazi temperatura iz minusa u plus, zbog čega se sve češće priča o uticaju vremena na zdravlje.

I hrana je bitna

Najvažnije pravilo ishrane kada je vreme promenljivo glasi: jesti malo i laganu hranu, a na vrhu liste su sveže voće i dinstano povrće.

Preporučuje se i svakodnevno konzumiranje supe od povrća ili mesa, "jer ona daje snagu, više nego šolja kafe", kaže bečki profesor Hademar Bankofer.

Za krvotok je pri naglim promenama vremena potreban i mikroelement hrom, koji se nalazi u pečurkama, jagodastim plodovima, suvom grožđu.

Ženama je posebno potrebno gvožđe koje se može naći u kaši od jabuke, peršunu, sitnom luku, dinstanom grašku i semenkama bundeve, a kao glavno jelo Bankofer preporučuje kuvani krompir koji se kuva sa grančicom nane.

U Institutu za nutricionizam u Njujorku utvrđeno je da se krvotok može stabilizovati kada se jednom dnevno konzumira jedan kiseli krastavac ili jedno parče integralnog hleba namazano senfom, jer mineralni sastojci iz krastavca i ulja iz senfa daju snagu.

Kao najvažnije, Bankofer navodi dovoljno unošenje tečnosti, uz nekoliko kapi soka od svežeg limuna.

Vremenske promene su fiziološki stres na koji organizam pokušava da se prilagodi. Zbog toga su nagle temperaturne promene praćene izveštajima Hitne pomoći koji kazuju da je je određenog dana bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba...

Nauka je dokazala da ni fizički, ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave.

Najčešći simptomi su glavobolja, ali i razdražljivost, nesanica, konstantan osećaj umora.

Najosetljiviji na vremenske prilike, su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.

Prema rečima stručnjaka, astmatičar na primer, oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.

Zato se savetuje ostanak kod kuće, izbegavanje težih fizičkih aktivnosti, pridržavanje prepisane terapije.

Ne prati modu, već svoje potrebe

Slojevito oblačenje je najvažnije. Zaboravite na modne trendove za ovu sezonu i oslušnite svoje telo.

Ako ćete veći deo dana provesti na ulici, krećući se, obucite pamučnu garderobu koja upija znoj, laganu jaknu koja ne propušta vetra, udobnu obuću koja može da vas zaštiti i od iznenadne kiše ili snega.

Kišobran u tašni je obavezan, bez obzira na sunce.

Ako ćete, pak, sedeti na poslu, ili u školi, obavezan je džemper jer se prostorije ne greju pojačano usled visoke spoljašnje temperature.

Nakon osećaja toplote dok ste dolazili na posao, na primer, za samo sat, dva, može vam biti hladno ako ste sve vreme sedeli. Vuneni džemper, prsluk ili ogrtač, će vam dobro doći.

Pridržavajte se prepisane terapije

Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.

Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu.

Kada duva jugo (topli vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja, a hronični bolesnici koji pate od bolesti krvnih sudova mogu da dožive srčani ili moždani udar.

Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.

Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme.

Leti su infarkti najčešci pri nestabilnom vremenu, posebno ako je praćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom.

Za pojavu moždanog udara opasni su i višednevni hladni periodi s velikim promenama vazdušnog pritiska.Rezultati se mogu dovesti u vezu s promenama koagulacije krvi u različitim vremenskim uslovima.

Kako preživeti nagle klimatske promene

Dok jedni uživaju u "decembarskom proleću", drugi ne znaju kako da se izbore sa glavoboljom i ostalim pshisomatskim tegobama usled ekstremnih klimatskih uslova. Kako će nam tek biti kada posle gotovo 20 stepeni Celzijusa, padne sneg?

I hrana je bitna

Ne prati modu, već svoje potrebe

Pridržavajte se prepisane terapije

POVEZANE VESTI