Kada je najbolje jesti ugljene hidrate
Ispostavilo se - baš onda kada ste mislili da ne treba da ih jedete...
Volite da pojedete pastu uveče, ali se plašite da ćete se zbog toga ugojiti? Slobodno uživajte u omiljenoj pasti jer se ispostavilo da je ugljene hidrate bolje jesti uveče nego ujutru, uprkos onome što su nam stručnjaci ranije govorili.
Ako ugljene hidrate jedete uveče, vaše telo će tokom dana sagorevati više masti i skladištiti više energije u mišićima dok spavate.
Godinama nam svi govore da ugljeni hidrati goje - da je pasta loša za nas, zbog krompira imamo višak kilograma, a hleb je pravi "đavo". Međutim, nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da konzumiranje ugljenih hidrata zapravo pomaže da živimo duže, i da ih nikako ne bi trebalo izbacivati iz ishrane.
Osobe koje se drže režima ishrane sa malo ugljenih hidrata jedu i manje zdravog voća, povrća i žitarica, što vremenom dovodi do nedostatka nutrijenata, zapaljenja u organizmu i biološkog starenja.
Međutim, ako želite da smršate, da bolje spavate i budete manje naduti, onda bi možda trebalo da razmislite o vremenu kada unosite ugljene hidrate.
Konzumiranje ugljenih hidrata uveče bi, suprotno uvreženom mišljenju, možda bilo najbolje vreme.
"Punjenje ugljenim hidratima" podrazumeva da unosite ove namirnice u periodu kada su najveće šanse da ih telo skladišti kao glikogen u mišićima - kasnije u toku dana odnosno nakon treninga - umesto onda kada ih telo skladišti kao masti - ujutru.
Takozvano punjenje ugljenim hidratima ne znači da treba da se najedete picom - konzumiranje "pravih" ugljenih hidrata, poput paste od celih žitarica, sočiva, slatkog krompira uveče, omogućiće telu da se ne oslanja na njih da bi funkcionisalo tokom dana.
Drugim rečima, na ovaj način će telo ući u stanje ketoze, tj. stanje kada koristi rezerve masti za energiju. Naše telo inače na prvom mestu koristi glukozu za energiju jer ju je lako razložiti. Međutim, ako se tokom dana unose pretežno masti i proteini, telo će početi da sagoreva masti koje su već uskladištene.
To bi, dakle, značilo, da doručak koji se sastojao od ovsene kaše zamenite, na primer, avokadom i jajima. Za ručak unesite ugljene hidrate iz voća i povrća, a uveče iz celih žitarica.
Fitnes trener Lorens Fauntejn kaže da se ovakav način ishrane naziva "dijeta prema cirkadijalnom ritmu".
- Time što nećete unositi ugljene hidrate tokom dana, efikasnije će se oslobađati kateholamini (hormoni uključujući adrenalin). To znači da će se smanjiti nivo šećera u krvi i da će telo ući u stanje lipolize - izdvajanje masti iz masnih ćelija - kaže on.
Ograničavanjem unosa ugljenih hidrata tokom dana, nivo šećera u krvi će biti niži, a simpatetički će biti dominantniji.
- To podstiče katabolizam (razlaganje mase), ali uveče želite više anabolizma (skladištenje energije) - čime će nervni sistem da pređe u parasimpatetičko stanje - objašnjava fitnes trener.
Dijeta prema cirkadijalnom ritmu podrazumeva unos hrane prema unutrašnjem biološkom satu, čime se podstiče i proiizvodnja serotonina - hormona sreće.
- Većina namirnica koje su prirodni izvor ugljenih hidrata sadrže minerale koji snižavaju i kontrolišu nivo šećera u krvi, što je veoma važno da organizam ne bi bio previše stimulisan tokom noći. Ti minerali takođe dopunjavaju skladište glikogena u mišićima, što je posebno dobro ako ste tokom dana vežbali - dodao je fitnes trener.
