Ovako nastaje pivo - od sirovine do krigle
Većina piva se proizvodi od obrađenih žitarica, obično ječma, hmelja, vode i kvasca, a do umešnosti i znanja majstora piva je da osigura širok spektar stilova piva, koristeći iste osnovne sastojke u procesu proizvodnje ovog zlatnog napitka.
Proizvodnja piva
Od momenta kada se potrebni sastojci dopreme u pivaru, pa sve do "zlatnog napitka" u krigli pivo prolazi kroz tri faze pripreme:
1. proizvodnja sladovine
2. glavno i naknadno vrenje
3. filtracija i priprema ambalaže za punjenje.
Faza 1 - Proizvodnja sladovine
Slad je osnovni poluproizvod za dobijanje piva. Aroma, ukus, boja, trajnost i postojanost pene piva u znatnoj meri zavise od osobina slada koji se prerađuje. Osim ječma, za pripremu sladovine mogu se koristiti i druge žitarice, kao na primer pšenica, raž, proso i kukuruz, što zavisi od ukusa potrošača na svakom od tržišta gde se pivo proizvodi.
Od slada se dobija sladovina, vodeni ekstrakt slada koji se dobija posebnim postupkom u tzv. „varionici“. Prvo se slad melje, pa se ukomljava. Ukomljavanje predstavlja proces mešanja sirovina sa vodom određene temperature, gde se sastojci slada razgrađuju. Nakon toga sledi ceđenje, odnosno filtriranje sladovine. Tako pripremljenoj sladovini u procesu kuvanja dodaje se hmelj koji je zadužen za aromu i specifičnu gorčinu. U daljem procesu dolazi do filtracije sladovine - odvajanje taloga i hlađenja. Sada je sladovina spremna za sledeću fazu proizvodnje piva - fermentaciju.
Faza 2 - Fermentacija
Nakon hlađenja počinje proces fermentacije sladovine. U proizvodnji lager piva razlikuju se dve vrste vrenja: glavno i naknadno vrenje. Od vrenja zavisi vrsta i kvalitet gotovog proizvoda, a proces počinje dodavanjem pivarskog kvasca u sladovinu.
U toku vrenja se razgrađuju šećeri na alkohol i ugljen dioksid. Po završetku glavnog vrenja, dobijamo "mlado pivo", koje se ostavlja da odleži na temperaturi od 0 °C. Naknadno vrenje traje 15 do 30 dana i u ovoj fazi pivo dobija prepoznatljiv ukus i miris.
Faza 3 - Filtracija i priprema ambalaže za punjenje
Pre punjenja piva u maloprodajnu ambalažu realizuje se proces filtracije kojim se dobija konačan izgled i ukus piva. Filtracijom se uklanjaju zaostale materije koje doprinose mutnoći i dobija se bistro pivo. Procesom pasterizacije pivo postaje i biološki stabilno i spremno za pakovanje u različite vrste ambalaže - staklene boce, limenke, PET boce i burad.
Kako odabrati pravu čašu za pivo
Čaše ili krigle poboljšavaju uživanje u pivu. Oblik čaše može da podstakne gaziranost, da drži penu, čuva temperaturu ili da pojačava aromu.
Pinta je čaša u kojoj se najčešće služe sve vrste piva u pabovima uglavnom u Velikoj Britaniji.
Pilsner čaša namenjena je služenju pilsner i svetlih lager piva. Čuva gaziranost piva i penu.
Visoka čaša je izbor za služenje pšeničnih piva kako bi naglasila njihove specifične arome. Posebno je važan način sipanja piva i koristi se za: Hefeweizen, Kristalweizen, Weizenbock i Dunkelweizen piva.
Tulip čaša pretežno se koristi za jača piva, zadržava aromu u čaši, dok njena nožica sprečava grejanje. U nju se najčešće sipaju voćna i belgijska ejl piva.
Krigla je namenjena za ispijanje lakih piva, a zbog debelih zidova i drške čuva temperaturu i sprečava grejanje piva. Koristiti se za: lager, pilsner, porter, stout i neka ejl piva.
