Božji nektar među ljudima
Ne kaže se badava da jedna čaša mleka na dan tera zle misli. Beličasti napitak ima dugu tradiciju upotrebe, njegova vrednost je u prošlosti bila nemerljiva, a danas se često uzima zdravo za gotovo. Mnogi ga nazivaju nektarom kojim su bogovi darovali čovečanstvo.
Pije se od prvog časa kada otvorimo oči na ovom svetu, pa sve do duboke starosti, a deo je i posmrtnih obreda. Većina ljudi ne može da zamisli da doručkuje musli bez ovog napitka ili popije kafu a da u nju ne doda nekoliko kapi belog nektara.
Pisana istorija tvrdi da je kravlje mleko najviše u upotrebi. Smatra se da su nomadska plemena još pre oko 10.000 godina, kad su se skrasila od lutanja, počela da uzgajaju stoku i koriste njihove blagodeti. U drevnom Egiptu mleko i mlečni proizvodi bili su rezervisani za plemstvo, sveštenike i imućne građane.
Beli napitak nije samo utoljavao glad. Poznato je da je Kleopatra volela magareće mleko u kome se redovno kupala kako bi održala kožu nestvarno mekom i sjajnom. Ova kupka se zatim prosipala, dok su istovremeno robovi vapili za jednom kapljicom.
Kleopatrin recept
Danas je nezamislivo da se ode u supermarket i ne vidi spektar različitih brendova koji ovaj proizvod pakuju u kesice, staklene ili plastične boce ili popularni tetrapak. U ponudi su i razne vrste mleka. Tako danas može da se kupi sve: od kokosovog, preko bademovog i pirinčanog, mleka napravljenog od soje, kozjeg, kravljeg i magarećeg. Pre nekoliko godina u Srbiji je nastala prava medijska pompa kada su se u rezervatu Zasavica kod Sremske Mitrovice dosetili da organizuju kupanje u magarećem mleku. Lepotice su se zarad promocije nage brčkale dok su okolni prolaznici zadivljeno posmatrali. Nije poznato da li je čelnicima ova inspiracija došla od Kleopatre ili su imali druge pobude, ali je cilj svakako bio ispunjen.
Evropu je sporadično tresla groznica trendseterskih pića, od čajeva, preko vina, piva, ali nijedno od njih nije uspelo da skine mleko sa trona. Mlekadžije su krstarile ulicama u cik zore, dok su ih ispred vrata čekale prazne staklene boce koje bi zamenili punim. Imućniji bi ostavljali limene kantice u koje bi se nalilo više tečnosti. Iako su poznati slučajevi trovanja bakterijama u mleku, splet okolnosti bio je takav da se u 19 veku naučnik Luj Paster posebnom metodom pobrinuo da ovaj napitak zvanično postane bezbedan, te je njegova proizvodnja lansirana u vasionu. Širom planete počele su da niču čitave farme koje su u potocima proizvodile beli nektar, kako bi podmirile halapljivo stanovništvo.
Danas je Indija najveći svetski proizvođač mleka i ima više od 70 miliona farmi koji proizvode oko 145 miliona tona. Ujedno je i najveći potrošač belog napitka na svetu jer je za Indijce ono poklon sa neba. Hindusi najviše koriste mleko bivola. Veruju da ovo piće pročišćava telo i duh. Specijalni maslac se koristi u lampama prilikom rituala i ima sličnu ulogu kao tamjan u hrišćanstvu. Hindu idoli se kupaju u mleku prilikom svetkovina, a tada se mlečni slatkiši nude kao dar svevišnjima. Oko ovog napitka života ispredaju se brojne legende i mitovi. Najpoznatija priča kaže da je piće besmrtnosti doneto iz samog vrtloga okeana. Indijci takođe veruju i u boginju Kamdenu, koja se javlja u obliku krave i ispunjava želje smrtnicima.
Nepoželjne krave
Poražavajuće je da dok se ostatak sveta nemilice troši i razbacuje mlekom, mnogim siromašnim ljudima je ono doručak uz parče suvog hleba. Nažalost, i porodicama u plemenskim zajednicama ono predstavlja osnovnu namirnicu za opstanak. U Indiji tako mnoge familije nemaju svoju kravu već su prinuđeni da nadniče za mleko, a pri tom uvek vode računa da li je krava domaće sorte. Pojedine kaste ne dozvoljavaju deci da piju mleko od džerzi krava koju su odavno na tlo Indije doneli Britanci. Indijci su tvrdili da ako njihova deca piju ovo zagađeno mleko, mogu da postanu ubice i kriminalci.
