Zašto za dezert uvek ima mesta?
To je zbog toga što nas slatkiši motivišu zadovoljstvom, za razliku od gladi, kažu naučnici.
Tim sa Univerziteta u Napulju je zaključio da kada jedemo iz zadovoljstva, šaljemo mozgu signale koji mogu dovesti do prejedanja i gojaznosti. Ovaj fenomen je poznat kao "hedonistička glad".
Vođa tima doktor Palmijero Monteleone je zaključio da konzumiranje slatkiša podrazumeva želju da se jede iz zadovoljstva, uz uživanje u hrani, a ne samo radi obnavljanja telesne energije.
"Kada nakon obroka koji vas je zasitio želite desert i pojedete ga, ispunili ste potrebu koja je vođena zadovoljstvom, a ne nedostatkom energije", kaže doktor Monteleone.
"Fiziološki procesi koji podstiču hedonističku ishranu nisu u potpunosti poznati, ali pretpostavlja se da je hormon grelin jedan od glavnih krivaca, jer povećava potrebu za hranom."
Ovaj fenomen pogađa telesnu težinu i najčešće je jedan od presudnih faktora ubrzanog rasta gojaznosti, piše "Dejli mejl".
Tokom studije, istraživači su ispitivali navike u ishrani kod zdravih odraslih, uzrasta od 21 do 33 godine, hraneći ih omiljenim specijalitetima, a kasnije i manje ukusnom hranom. Sva jela su imala približno iste nutritivne vrednosti.
Istraživači su periodično merili nivo grelina kod ispitanika i utvrdili da je nivo ovog hormona viši tokom i nakon uživanja u omiljenoj hrani, a da tokom uobičajenih obroka zadržava ustaljeni nivo.
"'Hedonistička glad' snažno stimuliše prejedanje u okruženju u kome je hrana sveprisutna, što dovodi do porasta gojaznosti", smatra Monteleone.
"Razumevanje fizioloških mehanizama tokom hedonističke želje za hranom, može pomoći borbu sa epidemijom gojaznosti. Dalja istraživanja bi trebalo da potvrde ove rezultate, pomognu bolje razumevanje fenomena hedonističkog jedenja i ponude korake za prevenciju gojaznosti," tvrdi doktor Monteleone.
