Kad hoće da se odmori Srbin sedne u kafanu, a stranac na klupu
"Kad hoće da se odmori Srbin sedne u kafanu, a stranac na klupu", kažu ugostitelji u Crnoj Gori. Gosti iz Srbije ne samo da ne spadaju u kategoriju ”paradajz turista”, kako sa nipodaštavanjem tvrde pojedinci, nego na letovanjima troše više nego ijedna druga nacija.
U Crnoj Gori, koju ovog leta uprkos predviđanjima stručnjaka, Srbi nisu zaobišli, vadeći u poslednjem trenutku sezonu iz minusa, ostavili su 150 miliona evra!
Srpski turisti, koji su ovoga leta u proseku najduže boravili u Crnoj Gori - sedam dana (prosek za ostale je pet dana), trošili su u proseku dnevno 107 evra. Ili, za sedam dana 750 evra. Rastrošnost je srpske turiste stavila na prvo mesto, pa su tako postali najpoželjniji turisti.
Ovu računicu su izveli uporedni podaci više ustanova: turističkih organizacija Srbije i Crne Gore, avio-prevoznika JAT i ”Montenegro erlajnza”, železnica obe zemlje, policije sa graničnih prelaza i Narodne banke Srbije. A tu su i lična iskustva koja su nepodeljena.
"Letos sam radio u Sloveniji kao konobar gde moje kolege nisu mogle da se načude zašto Srbi stalno sede po kafanama i piju piće, a njihova deca jedu sladolede i kolače po poslastičarnicama, iako su već platili pun pansion", kaže Uroš Predić, konobar iz Sombora, koji se posle Slovenije preselio na primorje.
"Odgovarao sam im da to rade zato što im je merak, ali sam se ubrzo pokajao, jer mi je trebalo dva sata da im objasnim šta je merak", dodaje Uroš.
Za austrijskog ili nemačkog turistu i dalje je neshvatljivo sedeti po kafanama ”pića radi” i trošiti na razne stvari iz zadovoljstva, daleko od potrebe i realnosti.
"Kad hoće da se odmori, Srbin sedne u kafanu, a stranac na klupu", kaže Mile Todorović, dugogodišnji ugostitelj u Budvi, objašnjavajući psihološku razliku.
Podaci po kojima su srpski tursti u Grčkoj potrošili 250 miliona evra (za sedam dana 500 evra), u Crnoj Gori 150 miliona, i u Tunisu 18 miliona evra (za sedam dana 700 evra), dokazuju opštepoznatu tezu da državljani Srbije potroše u vanpansionu isto para koliko i za pansion.
Na odmoru su carevi, po povratku prosjaci. Sa letovanja se vraćaju praznih džepova i često nemaju ni za kiselu vodu, ali će i sledeće godine uraditi isto.
