Zaslugom čelnog čoveka Ljubljana zelena oaza: Šarm prestonice mami strance
Žamor brojnih turista, more pešaka i bicikli, prepuni kafei i restorani... Vrvi u srcu Ljubljane, poslednjih dana leta. Tu novu dinamiku prestonici nekadašnje jugoslovenske republike Slovenije, donela je prošlogodišnja titula Zelena prestonica Evrope, pošto je gradonačelnik Zoran Janković, proterao automobile iz centra grada, udahnuvši mu čist vazduh. Bez izduvnih gasova četvorotočkaša, sirena i nervoznih vozača je 30-ak ulica gradskog jezgra koje pleni specifičnim šarmom.
Svež dah ili nešto drugo, dilema koju smo imali kada smo naišli na jedan, jedini otvoreni prozor gradske kuće, i to baš gradonačelnikov, razrešili su nam Ljubljančani. Tvrde da je tako čitave godine, bez obzira na vremenske prilike.
- Naš gradonačelnik nikad ne zatvara prozor, ni po jakoj zimi, a to je zato što neprestano osluškuje šta kaže narod - prepričava nam "urbanu legendu" jedan od prolaznika, ne krijući zadovoljstvo što slobodno šeta gradom.
U centar do 10 ujutru mogu kombiji sa robom za prodavnice, posle čega nestaju sa vidika. Na scenu stupaju električni četvorotočkaši kavalir koji krstare gradom od osam ujutru do osam uveče i besplatno prevoze starije stanovnike i turiste. Za bicikliste je utvrđena 51 stanica i obezbeđeno više od 500 dvotočkaša čije iznajmljivanje Ljubljančane košta više nego simbolično, svega tri evra godišnje, dok turisti izdvajaju tek jedan evro nedeljno.
Rečne pivopije
Ljubljanica se uliva u Savu, a Sava u Dunav pa Ljubljančani vole da kažu da završava u Crnom moru. Reka je u znaku broja četiri, jer je toliko metara duboka i stanište 40 vrsta riba. Planirano je da se za koju godinu potpuno pročisti za kupače, a do tada, kako pričaju žitelji grada, u nju na letnjim vrućinama, skaču njihovi sugrađani koje ne rashladi ni desetak piva.
Oni koji bi "spore emocije" uživaju u vožnji turističkim brodićima, rekom Ljubljanicom. Ona deli centar grada na dve skoro jednake polovine, a spaja ga 11 najrazličitijih mostova. Među njima i "tromostovlje" i most sa zelenim zmajevima, prepoznatljivi simboli slovenačke prestonice koju nazivaju i gradom barokne arhitekture. Novijeg datuma je stakleni prelaz Mesara, gde zaljubljeni "zaključavaju" emocije i ključić bacaju u Ljubljanicu. Turistička atrakcija je i zamak na brdu nad gradom iz 16. veka koji godišnje poseti više stotina hiljada domaćih i stranih turista.
Naše gore list
Ljubljančani su, poverenje Zoranu Jankoviću, ukazali još 2006. godine. Za gradonačelnika slovenačke prestonice se može reći i da je njihov, ali i srpski, pošto potiče iz mešovitog braka. Rođen je u Saraocima kod Smedereva, od oca Srbina i majke Slovenke, a porodica se u Ljubljanu preselila kada je Zoran imao devet godina.
Uz sve to slovenačka prestonica ima i Vuka i Njegoša. Prošle godine ispred Pravoslavne crkve u centru grada, Zoran Janković sa beogradskim kolegom Sinišom Malim otkrio je spomen-bistu srpskom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću, a dve godine ranije i spomenik jednom od najvećih slovenskih mislilaca Petru Drugom Petroviću Njegošu, i to u ulici koja nosi njegovo ime.
Kultura na kantaru
Neobičnosti kulturne scene slovenačke prestonice doprinela je grupa slikara koji su rešili da cenu svojih dela određuju na kantaru.
- Prodavali su svoja dela 1.000 evra za kilogram, a kupcu kad se svidi stavlja na vagu, pa koliko ispadne - priča naš vodič kroz grad.
Inače svojevrsni "kulturni grad u gradu" je Metelkova Mesto. Prostire se na 12.500 kvadratnih metara napuštene vojne kasarne JNA, a ispunjen je galerijama, barovima i alternativnim scenama koje posećuje hiljade mladih.
