Zaslugom čelnog čoveka Ljubljana zelena oaza: Šarm prestonice mami strance
Svež dah ili nešto drugo, dilema koju smo imali kada smo naišli na jedan, jedini otvoreni prozor gradske kuće, i to baš gradonačelnikov, razrešili su nam Ljubljančani. Tvrde da je tako čitave godine, bez obzira na vremenske prilike.
- Naš gradonačelnik nikad ne zatvara prozor, ni po jakoj zimi, a to je zato što neprestano osluškuje šta kaže narod - prepričava nam "urbanu legendu" jedan od prolaznika, ne krijući zadovoljstvo što slobodno šeta gradom.
U centar do 10 ujutru mogu kombiji sa robom za prodavnice, posle čega nestaju sa vidika. Na scenu stupaju električni četvorotočkaši kavalir koji krstare gradom od osam ujutru do osam uveče i besplatno prevoze starije stanovnike i turiste. Za bicikliste je utvrđena 51 stanica i obezbeđeno više od 500 dvotočkaša čije iznajmljivanje Ljubljančane košta više nego simbolično, svega tri evra godišnje, dok turisti izdvajaju tek jedan evro nedeljno.
Rečne pivopije
Ljubljanica se uliva u Savu, a Sava u Dunav pa Ljubljančani vole da kažu da završava u Crnom moru. Reka je u znaku broja četiri, jer je toliko metara duboka i stanište 40 vrsta riba. Planirano je da se za koju godinu potpuno pročisti za kupače, a do tada, kako pričaju žitelji grada, u nju na letnjim vrućinama, skaču njihovi sugrađani koje ne rashladi ni desetak piva.
Oni koji bi "spore emocije" uživaju u vožnji turističkim brodićima, rekom Ljubljanicom. Ona deli centar grada na dve skoro jednake polovine, a spaja ga 11 najrazličitijih mostova. Među njima i "tromostovlje" i most sa zelenim zmajevima, prepoznatljivi simboli slovenačke prestonice koju nazivaju i gradom barokne arhitekture. Novijeg datuma je stakleni prelaz Mesara, gde zaljubljeni "zaključavaju" emocije i ključić bacaju u Ljubljanicu. Turistička atrakcija je i zamak na brdu nad gradom iz 16. veka koji godišnje poseti više stotina hiljada domaćih i stranih turista.
Naše gore list
Ljubljančani su, poverenje Zoranu Jankoviću, ukazali još 2006. godine. Za gradonačelnika slovenačke prestonice se može reći i da je njihov, ali i srpski, pošto potiče iz mešovitog braka. Rođen je u Saraocima kod Smedereva, od oca Srbina i majke Slovenke, a porodica se u Ljubljanu preselila kada je Zoran imao devet godina.
Uz sve to slovenačka prestonica ima i Vuka i Njegoša. Prošle godine ispred Pravoslavne crkve u centru grada, Zoran Janković sa beogradskim kolegom Sinišom Malim otkrio je spomen-bistu srpskom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću, a dve godine ranije i spomenik jednom od najvećih slovenskih mislilaca Petru Drugom Petroviću Njegošu, i to u ulici koja nosi njegovo ime.
Kultura na kantaru
Neobičnosti kulturne scene slovenačke prestonice doprinela je grupa slikara koji su rešili da cenu svojih dela određuju na kantaru.
- Prodavali su svoja dela 1.000 evra za kilogram, a kupcu kad se svidi stavlja na vagu, pa koliko ispadne - priča naš vodič kroz grad.
Inače svojevrsni "kulturni grad u gradu" je Metelkova Mesto. Prostire se na 12.500 kvadratnih metara napuštene vojne kasarne JNA, a ispunjen je galerijama, barovima i alternativnim scenama koje posećuje hiljade mladih.