Lazarovi putopisi - Peru (1): Veličanstvena civilizacija koja osvaja
U sklopu mojih istraživanja različitih medicinskih sistema važna destinacija na kojoj sam boravio je bio i Peru. Kada sam stigao u Limu, glavni grad Perua, bio sam poprilično izmoren. Posle dvanaestočasovnog leta iz Madrida uz promenu vremena i promenu klime bilo mi je stalo samo da dođem do hotela i zaspim. Međutim kada sam došao do hotela pomislio sam da ne mogu baš odmah da legnem da spavam bez obzira na umor, pa sam izašao da se prošetam.
Odseo sam u delu Lime koji se zove Miraflores i koji je trebalo da bude lep, što stvarno i jeste. U šetnji sam došao do trga gde je svirao orkestar a ljudi su plesali. Pomislio sam da je neki praznik i da se nešto dešava, te sam uz pomoć svog oskudnog španskog, koji ipak funkcioniše kad treba, pitao šta se dešava.
Začuđeno su me pogledali i rekli da se ništa ne dešava, a da je to normalno da svako veče orkestar svira i ljudi plešu. Orkestar svako veče svira, a ko hoće da pleše, dođe i pleše. I onda sam zamislio scenu u mom rodnom Novom Sadu kako orkestar svira u centru grada, a ljudi dolaze i plešu. Svidela mi se ta scena. Mislim da je to deo vesele južnoameričke atmosfere, jer su ljudi tamo veoma druželjubivi, veoma veseli i pesma, muzika i igra je deo njihovog života, njihovog mentaliteta.
Cilj mog odlaska u Peru je bio izučavanje šamanizma kao načina lečenja. Šamanizam mi je oduvek bio interesantan zato što podrazumeva da pored našeg materijalnog sveta, postoji i duhovni svet. Da li smo mi toga svesni ili nismo, to nije bitno. On postoji i kako šamani tvrde, svi mi odrastamo i živimo uz stalnu pomoć iz duhovnog sveta, ali toga nismo svesni. To mi je uvek bilo zanimljivo, a to je zapravo nešto što bi odgovaralo onome što i mi često kažemo, a to je da imamo našeg anđela čuvara.
Meni je odrednica u Peruu bila Kusko i Sveta dolina. Kusko je inače bila prestonica Inka carstva. U Svetoj dolini se nalazi mnoštvo sela u kojima žive Indijanci, odnosno nativno stanovništvo toga predela. Odatle sam hteo da krenem sa raspitivanjem kako da dođem do nekog šamana. Nisam imao unapred neko određeno mesto gde sam znao da bih mogao naći nekog šamana. Nakon raspitivanja po Kusku sam saznao gde se mogu naći šamani u Svetoj dolini. Druge odrednice za šamane su bile jezero Titikaka na granici sa Bolivijom i džungle Amazonije u severnom Peruu.
Došao sam do šamana u jednom selu u Svetoj dolini. Pošto je nemoguće bilo otići tamo sâm, našao sam vodiča u Kusku. Bio sam siguran da ću sresti, kao u vestern filmovima, nekog vrača s perjem u posebnom odelu. Međutim, sreo sam čoveka koji je bio u farmerkama, mokasinama i nekom džemperu ili duksu, šta li je već bilo, što mi je negde bilo razočarenje. Uh, nisam to tako zamišljao.
Moj vodič je objasnio šamanu šta ja tražim i zašto sam došao. Nesumnjivo da mi je taj šaman pomogao puno u daljem produbljivanju moga znanja i shvatanja čoveka, bolesti i lečenja o čemu pišem u knjizi "JA ili ja, ko sam ja?" ali ono što je na mene ostavilo veliki utisak je svakako i cela Sveta dolina kroz koju se nekada prostiralo Inka Carstvo, ta veličanstvena civilizacija, od koje i dan danas postoje mnogobrojni ostaci i tragovi.
