Sarajevski muzej kazandžijskog zanata koji se opire kineskoj robi
Nekada je svaka kuća u Jugoslaviji imala bakarnu džezvu, a verovatno i mlin za kafu i poslužavnik, dok danas takve potrepštine kupujemo u najbližim kineskim robnim kućama. Jedan Srajalija je, međutim, rešio da zanat sačuva i otvorio muzej njemu posvećen baš na Baščaršiji - gde su nekada kazandžije i radile.
Ismet Huseinović je šesta generacije kazandžija, koji se ovim poslom bavi ceo svoj život. U sklopu vlastite kazandžijske radnje u Sarajevu nedavno je otvorio muzej koji izlaže tradicionalne predmete i posuđe od bakra.
Muzej kazandžijskog zanata izlaže razno posuđe za kuhinju i serviranje hrane, kao što je kadaifnjak za posluživanje istoimene poslastice (kadaif). Ovde se mogu razgledati velike posude za prenos vode (đugumi), koji su ispevani u sevdalinkama, ali i pribor za posluživanje kave.
Da bi modernim turistima dočarao istoriju Sarajeva Ismet je u muzej stavio i tradicionalne narodne nošnje, svadbena škrinje (sahara) bez kojih se nekada ni jedna devojka nije mogla udati. Tu su i razni predmeti za rasvetu, brtve i banje od bakra.
Nakada su kazandžije bili najbogatije zanatlije na Baščaršiji jer su posuđem snabdevali celu Bosnu i Hercegovinu, a danas ovaj zanat polako umire što zbog sveprisutnosti jeftinih predmeta za domaćinstvo, ali i zbog toga što je reč o tipično muškom zanatu koje se prenosi s kolena na koleno.
