Kako gosti mogu da smanje potrošnju peškira u hotelu?
U unutrašnjoj oazi koje pružaju luksuzni hoteli, gosti bez problema sebi mogu da daju oduška i uživaju u svojoj zasluženoj alavosti. Nakon napornog dana na ski stazama ili na plaži, relaksacija može da dođe u formi šampanjca i uživanja pod tušem. Međutim, zašto stati tu, piše "Psmag"?
Uredno složen peškir uvek se čini poželjnijim od onog koji se nalazi na podu, a to je ujedno i jedini razuman način da se posle svega nastavi sa raskalašnošću. Zapravo, zašto ne biste imali nekoliko relaksirajućih poseta osvežavajućem mlazu u tuš kabini i pritom svaki put koristili drugi peškir? Na kraju krajeva, u sobi će se uskoro naći novi. Iako preterana upotreba peškira nije previše dramatična, ona ipak predstavlja problem.
Količina vode i deterdženta koja se koristi kako bi se oni oprali postala je dovoljno štetna da natera hotele da postave plakate koji mole goste da dođu u dodir sa svojom ekološkom savešću. Međutim da li je ovakva poruka dovoljno efikasna?
U najnovijem izadnju "Žurnala socijalne psihologije", Gerhart Ris i njegove kolege sa Univerziteta u Luksemburgu objavili su studiju u vezi sa tim kako socijalne norme utiču na ponovno korišćenje peškira 132 gosta dva odmarališta u Alpima.
Sa potpunom saradnjom hotela i osoblja, gostima su ostavljene tri poruke u vezi sa ponovnim korišćenjem peškira i svaka je bila postavljena blizu lavaboa u kupatilu.
"U standardnoj formi, poruka se fokusira na važnost zaštite čovekove okoline bez neke opisne ili normativne informacije. U studiji, poruke u hotelu su se fokusirale na ponašanje ostalih gostiju i na njima je stajalo da više od 75 odsto gostiju hotela uglavnom koriste svoje peškire nekoliko puta dok su one u sobama bile još direktnije i napominjale su da je 75 odsto osoba koje su odsele baš u toj sobi koristilo svoje peškire više puta“, navodi se u studiji.
Osoblje hotela je potom izveštavalo istraživače o svakodnevnoj potrošnji peškira.
Osobe kojima je rečeno da su drugi gosti koji su boravili u njihovoj sobi „reciklirali“ peškire su ujedno bile i najspremnije da se odazovu direktnom apelu, dok plakati postavljeni po hotelu nisu bili toliko efikasni.
Ranija istraživanja spekulisala su o psihološkoj snazi deljenja retkih karakteristika, pa čak i nečeg naizgled banalnog kao što je hotelska soba, sa drugim ljudima. Zajednička karakteristika stvara jači osećaj povezanosti i veću šansu da će se neko privoleti socijalnim normama.
