London u svetu tehnologije
Nisu London samo Big Ben, Bakingemska palata, dabl dekeri, pivo ili Mućke - ima nešto i u lovi... Tako da, ako posetite prestonicu Velike Britanije, možete mnogo čemu da se divite... Na primer, u finansijskim četvrtima Londona radi oko pola miliona ljudi. Mešetari, berzanski maheri, trgovci dijamantima, bankari od ponedeljka do petka, svakog jutra i večeri, sa smartfonom u desnoj i kapućinom u levoj ruci, prolaze kroz ulaze podzemne železnice. Dok se kreću pločnicima, pokretnim stepenicama ili se gužvaju u vozovima, odgovaraju na mejlove, izvode računice, sklapaju poslove.
Trgovina je već u 16. veku svoje baze imala u londonskim krčmama, da bi 1801. London dobio svoju prvu modernu berzu, gde su svi vikali, mahali rukama, nadglasavali se. Danas se posao obavlja i usput, dovoljno je izvaditi minijaturni kompjuter iz džepa.
Siti, centralna gradska četvrt, od 19. veka bio je i najvažniji poslovni centar sveta, a danas je drugo središte globalnih finansijskih zbivanja, odmah posle Njujorka. Više od 500 svetskih banaka ima ovde svoje uprave, kao i osiguravajuće kompanije, a ovde su smeštene i Londonska berza i Banka Engleske. London ima još jedan finansijski okrug, Keneri Vorf, koji je smešten u istočnom delu grada.
Rimske guskeTržište deonica postojalo je još u Starom Rimu. U Rimskoj republici postojale su tzv. societates publicarnorum, organizacije ugovaralaca i zakupaca koje su sprovodile projekte izgradnje hramova i druge poslove za državnu vladu. Jedan od takvih poslova bio je hranjenje gusaka na Kapitolu, u znak zahvalnosti guskama koje su građane upozorile na invaziju Gala 390. p.n.e. |