Tajanstveni putevi grofa Drakule
Vlad Cepeš Drakula. Istorijska ličnost, rumunski plemić. Surovi vladar u surovim vremenima. Mnogo je takvih ličnosti bilo u prohujalim vremenima, ali upravo on je postao svetski poznat - Drakula - sinonim za vampira u svim delovima sveta.
Glavna ličnost brojnih horor filmova, sa armijom obožavalaca - nedavna anketa na Internetu, među ljubiteljima horora, pokazuje da je, po popularnosti, i dalje neprikosnoven.
Malo je istorijskih podataka. Ovaj vlaški vladar je rođen 1431.godine u Sigišoari, gradiću koji je sada pod zaštitom UNESCO - ne zbog Drakule, već arhitekture - a koji su u 12. veku osnovali Sasi.
U istoriji, koju bi svakako učila samo rumunska deca ( bio je zapamćen kao vladar koji je voleo da svoje podanike kažnjava nabijanjem na kolac), da nije bilo irskog pisca Brama Stokera koji je, inspirisan ovim kontraverznim vladarom napisao svoj čuveni roman "Drakula“.
Tako je Vlad Cepeš od surovog vladara pretvoren u svetski poznatog vampira i to je bilo dovoljno da veliki broj turista pohrli u šumovitu i tajanstvenu rumunsku Transilvaniju.
Rumuni su znali da iskoriste ovaj nenadani i uspešan marketing i mesta povezana sa Drakulom pretvore u turistički biznis.
Tako brojni turisti hodajući kamenom kaldrmom iz 15.veka, kada je rođen i Vlad Cepeš, obilaze njegovo rodno mesto - Sigišoaru i pohode njegovu rodnu kuću.
U turističkim mapama je i transilvanski grad Bistrica gde se dešava deo radnje Stokerovog romana, a gde se nalazi i Drakulin dvorac na prevoju Borgo.
Doduše, to i nije stvarni dvorac ovog rumunskog plemića, ali kad turisti tako žele, domaćini se ne bune. Drakulin put nas vodi i do dvorca Bran koga su u 13. veku sagradili vitezovi Tevtonci, a u kojem je jedno vreme bio utamničen Vlad Cepeš.
U blizini ovog dvorca je i ubijen od strane savezničke ruke - kako to vazda biva u istoriji.
Svoj ovozemaljski životni put Drakula je završio u senovitoj crkvi manastira Snagov, sazidanom u 14. veku na ostrvcetu, na istoimenom jezeru, 40-tak kilometara od Bukurešta.
Tu su ga sahranili malobrojni preživeli prijatelji, posle ubistva u zaveri krajem 1476.godine. I tu se završava Drakulin ( što znači „sin zmaja“) realan život, a ostalo je popularna priča koju su Rumuni dobro iskoristili.
Kao kuriozitet, turistički vodič će vam, dok se vozite brodićem, do konačnog Drakulinog odredišta u manastiru Snagov, pokazati i velelepnu vilu, prekoputa samog manastira, u kojem je svoje poslednje časove života, bežeći od revolucionara, proveo drugi rumunski diktator Nikolae Čaušesku i žena mu Elena.
U Sigišoari, živopisnom, ljupkom i dobro očuvanom rodnom mestu Vlada Cepeša Drakule, gledam njegov isklesan lik - vodič kaže - upravo je tako izgledao. Mrki lik, oštrih crta, duga kosa, veliki brkovi - tako bi, mislim, izgledao i naš Kraljević Marko.
Samo što ni on ni mi nismo imali sreću da naiđe neki Bram Stoker.
