Posetite podzemni Jerusalim
Ispod zakrčenih ulica i svetih mesta starog Jerusalima, svakog sekunda stotine ljudi prolazi kroz tunele, srednjovekovne komore i rimsku kanalizaciju u ovom podzemnom gradu koji se ubrzano širi.
Stari grad u Jerusalimu je energična i raznolika enklava sa islamskom arhitekturom i većinski arapskim stanovništvom. Podzemni Jerusalim je drugačiji: ovde buka jenjava, nema jarkog bliskoistočnog sunca i svetlost dolazi od fluorescentnih sijalica. Ovde se oseća zemlja i vlaga i geografija podseća na jevrejski grad koji je postojao pre 2000. godina, prenosi AP.
Arheološka iskopavanja ispod Starog grada su osetljivo pitanje. Za Izrael su tuneli dokaz koliko su duboki jevrejski koreni na ovim prostorima i tuneli su jedna od glavnih turističkih atrakcija za preko milion posetilaca prošle godine.
Za Palestince, koji ne priznaju izraelsku vlast u gradu, tuneli su pretnja njihovim pretenzijama na Jerusalim, ali i svetim mestima islama po gradu.
Nova podzemna linija biće otvorena za dva meseca, čime će se otvoriti još dva kilometra puteva ispod grada. U lavirintu soba i hodnika ispod Muslimanskog kvarta, radnici raščišćavaju šut i instaliraju opremu za nadzor i bezbednosne stubove kako bi sprečili propadanje 700 godina štarih lukova iz ere Mamluka.
Iznad, na ulicama Starog grada, grupa francuskih turista izlazi iz tunela u koje su ušli sat ranije u Jevrejskom kvartu i zatiče se među arapskim radnjama na Via Dolorosi, putu kojim je Isus išao da bi ga razapeli.
Južno od Starog grada, posetioci mogu da uđu u tunel napravljen pre 2.500 godina i kroz, do kolena duboku, vodu dođu do arapskog kvarta Silvan.
Početkom leta, tu će biti otvoren prolaz - kanalizacija koju su jervejski pobunjenici koristili da bi pobegli od rimskih legionara koji su uništili jerusalimski hram 70 godine nove ere.
Kanalizacija ide uzbrdo, van zidina Starog grada sve do mesta gde se nekada nalazio hram, a sada džamija Al Aksa.
Odatle, kratkom šetnjom se stiže do trećeg prolaza, tunela ispod Zapadnog zida koji ide na sever od svetog jevrejskog mesta, pored kamenova koje su isklesali masoni kralja Heroda do drevnog sistema za navodnjavanje. Posetioci izlaze u drevni kamenolom nazvan Zedekijina pećina koji se proteže ispod Muslimanskog kvarta.
Iskopavanja i radovi na tunelima dešavaju se uporedo sa sukobima Izraela i Palestinaca koji sumnjičavo gledaju na sva dešavanja u Starom gradu, naročito u blizini Al Akse - trećeg najvažnijeg islamskog svetog mesta. Jevreji taj kraj zovu Kupola na steni (Hram nad stenom), mesto na kome su se nalazila dva uništena hrama i koji je tri milenijuma centar jevrejske vere.
Strahovanja muslimana u prošlosti su dovodila do sukoba. Ovaranje novog ulaza u tunel ispod Zapadnog zida 1996. godine izazvalo je glasine među Palestincima da Izrael planira da uništi džamije i desetine ljudi je poginulo u neredima. Proteklih godina, radovi protiču bez incidenata.
Svesni osetljivosti situacije, izraelski zvaničnici ne dozvoljavaju iskopavanja ispod Al Akse. Jedan izraelski istoričar rekao je da bi kopanje ispod Hrama nad stenom bilo "kao kada bi neko pokušao da utvrdi kako ručna bomba funkcioniše tako što bi izvukao iglu i zavirio unutra".
I dok neki Palestinci i dalje smatraju da je cilj iskopavanja tunela potkopavanje stabilnosti islamskih svetih mesta, kritičari Izraela navode da se tuneli koriste kako bi se naglasila jevrejska tradicija u Jerusalimu.
''Tuneli govore: Bili smo ovde pre 2000 godina i sada smo se vratili i evo dokaza'', rekao je izraelski arheolog Jonatan Micrači. ''Živeti ovde znači prihvatiti da postoje i druge priče osim naše".
