Svi putevi vode u Jerusalim

"Moja profesija me ne obavezuje da živim na određenom mestu, Izrael je prelepa zemlja i razne mogućnosti su mi nadohvat ruke, posebno Tel Aviv koji je u odnosu na Njujork odavno 'velika jabuka'. Ipak, Jerusalim je mesto koje me još uzbuđuje i zadivljuje kao kada sam prvi put zakoračio njegovim ulicama. Duh i šarenilo koje poseduje teško se mogu razumeti bez poznavanja njegove turbulentne prošlosti", za "Vesti" priča jedan od najzaposlenijih turističkih vodiča kroz Izrael Andre Čerešnješ (35), rođeni Sarajlija koji od avgusta ratne 1992. godine živi u ovoj biblijskoj zemlji, kada se sa braćom i roditeljima preselio u Jerusalim, koji je i danas njihova oaza mira.

Sarajlija u Izraelu: Andre Čerešnješ (Foto: S. Sudar i Lična arhiva)

Daroviti mladi čovek, koji turiste opčinjava širokim znanjem i darom za pripovedanjem, iako je freelancer kao i većina vodiča u Izraelu, domaćin je kako grupama iz celog sveta, tako i zvaničnim delegacijama, posebno onima sa prostora bivše Jugoslavije. Među tim oficijelnim su bili i Tomislav Nikolić, Ivo Komšić, Vojko Obersnel, Nebojša Radmanović, Džeri Naumov, Milka Forcan, mnogi ministri, ambasadori, poslanici, akademici, sportisti, privrednici, direktori bolnica, šefovi policija, generali raznih vojski... I druge javne ličnosti kao što je, na primer, Severina.

Zajedničko pitanje

- Ne pravim razliku, niti ona postoji između klasičnih i zvaničnih turista. A zajedničko im je i to što je najčešće pitanje koje postavljaju kojim čudom ili trikom Jevreji uspevaju da drže kipu, odnosno kapicu u znak bogopoštovanja, a da im ne sklizne sa glave - s osmehom kaže Andre, i vraća nas na priču o ovoj čudesnoj zemlji.

- Pošto je Izrael tanki kopneni most koji spaja tri kontinenta, Afriku sa Azijom i Evropom, oduvek je uživao, a još više ispaštao zbog svog geostrateškog položaja. Jer, sve drevne imperije, a i novije, žudele su da vladaju dragocenim mostom, preko kojeg su trgovali robom, uvozili nove robe, slali vojske u osvajačke pohode i kupovali nova znanja i ideje koje će začeti tri velike Avramove religije, kulturnu osnovu naše zapadnjačke civilizacije. Od Staroegipćana do Izraelićana, preko Asirijanaca i Vavilonaca, Persijanaca i Grka, Rimljana i Arapa, Krstaša i Mamelučana, Osmanlija i Britanaca, svako je ostavio svoj pečat, otisak prstiju na kulturni i duhovni, materijalni i ljudski mozaik zvani Jerusalim. Kralj Solomon je tu izgradio Božji hram, tu su proroci Izraela propovedali, tumačili Božje reči koje su ostavile svoj pečat na filozofiju i moralne principe Zapada i dali ime našoj civilizaciji "judeohrišćanska". Isus je ovde širio svoju nauku kojom je preobrazio svet u kome živimo.

Ostrvo na ostrvu

Zato je, kako kaže, više od bilo kojeg drugog grada na planeti Jerusalim služio kao inspiracija i žarište milionima širom sveta iz mnoštva kultura i religija čiji umetnici su mu posvetili bezbroj svojih umetničkih dela.

- U četvrtima starog grada vekovima sede Armenci, Jevreji, muslimani, pravoslavci, katolici, Etiopljani, Maroni, Kopti, Asirci, protestanti i mnogi drugi koji ne upadaju u kategorizaciju pomenutih. Svaka religija, verska grupa, narod, ima svoje jezike i dijalekte, svoju veru, nošnju, alfabet, kuhinju, mirise i boje, sopstvenu ideju i viziju Jerusalima, njegove prošlosti i budućnosti. Svoj sopstveni Jerusalim. Grad u gradu. Ostrvo na ostrvu, enklavu u enklavi.
Po njegovim rečima, preći iz jednog Jerusalima u drugi često je kao preći iz jedne epohe u drugu dok se sve vreme oko vas čuje bujica jezika iz svakog mogućeg govornog područja.

- To je najveći potencijal ovog grada i naroda koji žive u njemu, ali istovremeno i naš najveći izazov koji spaja sve nas u zajednički okvir u kome sigurno ima mesta za sve. To je i proročanstvo budućnosti i svrha ovog grada. Da nastavi da sjaji kao dragi kamen, privlačeći narode koji žele da se kupaju u njegovom svetlu, uživaju u njegovoj lepoti hodajući okruženi njegovim svetinjama. A vremenom će ispuniti svoju od davnina zakazanu misiju, postajući svetionik mira za naše susede i za čitav svet.

Blagoslovi i kletve

Iako je u Izraelu odavno pustio dubok i debeo koren, Andre ne zaboravlja odakle potiče i to smatra velikim bogatstvom.

- Balkan je u neku ruku Bliski istok Evrope, raskrsnica svetova, vododelnica kultura, Zapada i Istoka, sa svim svojim ljudskim i kulturnim šarenilima, prirodnim očuvanim lepotama, blagoslovima i kletvama. Time je mojim prijateljima sa kojim dođem iz Izraela familijaran sa jedne, i fascinantan sa druge strane. Skriveno blago, sanduk pun bisera i dragulja. A oni najblistaviji dragulji su ljudi. Topli i gostoljubivi, prijateljski nastrojeni, skromni i velikodušni - priča Andre i dodaje da se trudi da posećuje rodni grad kad god mu se ukaže prilika.

Proputovao je, kako kaže, kroz sve republike bivše nam domovine, a glavna gnezda na tim balkanskim turama su mu Sarajevo i Beograd, u koje šalje i mnoge svoje prijatelje iz celog sveta, koji su željni da posete nova mesta.

- Beograd ih posebno oduševljava jer tek kada dođu, nakon izvesne sumnje, shvate da nisam preterivao u svojim opisima. Mimo istorijskih, kulturnih i prirodnih znamenitosti, sa svojim restoranima i raskošnim domaćim jelima, prelepim ženama, punim kafićima i barovima sa odličnom džez i rok muzikom, grad ih očara. Njegova autentičnost, kosmopolitski duh, dinamičnost i energija ne zaostaju ni za jednim od zapadnoevropskih prestonica - zaključuje Andre, koji planira da počne da vodi ture po zemljama bivše Jugoslavije.

Šetnja sa "prorocima"

Ko god da je u pitanju, teško će ostati ravnodušan u Jerusalimu koji budi i izaziva jake i intenzivne emocije kod svojih stanovnika i posetilaca. Ponekad su ta osećanja toliko snažna da neki ljudi nisu u stanju da ih savladaju i suzbiju.

- Jerusalim sa svojim zidinama i kulama, tornjevima i svetilištima, crkvenim zvonima i ezanima, gorama i dolinama, hiljadama godina dugom istorijom uklesanom u kamenu i u duhu, izaziva jedinstveno mentalno psihotično stanje koje se pojavljuje samo ovde. To je čuveni jerusalimski sindrom koji se manifestuje kada neki ljudi odjednom prestanu da budu "oni", uranjaju u neku vrstu religiozne ekstaze, a izranjaju iz nje kao jedna od Starozavetnih ili Novozavetnih biblijskih ličnosti - Mojsije ili njegova sestra Mirjam, kralj David ili njegov sin kralj Solomon, jedan od proroka, Jovan Krstitelj, Devica Marija, pa čak i sam Isus. Često ih možete videti na trgovima grada jer samom teatralnom pojavom izazivaju neizbežnu pažnju. Sa puštenom kosom i bradom, belim dugim togama ili plaštovima, bosi ili sa biblijskim sandalama, sa pastirskim štapovima ili kraljevskim septarima, ponosno se vrte po gradu gde propovedaju i pozivaju narod da se vrati starim i svetim putevima Tore, ako su proroci. A, ako su kraljevi, onda se pojavljuju sa krunama na glavi i dele komande svojim "slugama". Ovaj grad je jedino mesto na planeti gde ako viknete naglas: "Kralju Davide!", petnaestorica njih se okreće i autoritativno odgovara: "Da?!?" - slikovito objašnjava ovaj sindrom naš Andre i dodaje da još nema leka za izlečenje ovih ljudi, iako postoji čitavo odeljenje u jednoj od jerusalimskih bolnica gde se pacijenti sa ovim sindromom tretiraju.