Traže se dobrovoljci za naseljavanje Marsa. Povratka nema!
"Misija s ljudskom posadom koja bi letela samo u jednom pravcu bila bi prvi korak u kolonizaciji planete," poručuju dva uvažena američka naučnika. Jedan od njih bi i sam vrlo rado kupio jednosmernu kartu.
Robotizovano vozilo "Spirit" provozalo se Marsom 2004. godine, ali ljudska posada još nije sletela na crvenu planetu. Problem je što je put mnogo dug. No, dva profesora s američkih Univerziteta Vašington i Arizona tome su, teoretski, doskočili. "Trebalo bi poslati ljude na Mars i ne brinuti se o tome kako ćemo ih dovesti nazad," kažu.
"Misija s ljudskom posadom koja bi letela samo u jednom pravcu bila bi prvi korak u kolonizaciji planete," kaže profesor Dirk Šulc-Makuč u svom radu, koji je objavio uz pomoć kolege fizičara i astronoma Pola Dejvisa.
"Ova ideja se vrlo malo razlikuje od one koju su imali prvi belci koji su kolonizovali Severnoamerički kontinent. Ostavili su Evropu s vrlo malim očekivanjima da se tamo vrate," kaže Dejvis i dodaje: "Istraživači poput Kolumba, Frobišera, Skota i Amundsena, iako nisu mislili da će ostati na svojim destinacijama, su ipak preuzeli ogroman lični rizik u istraživanju novih zemalja. Znajući da postoji vrlo velika šansa da u svom nastojanju izgube život."
Autori predlažu slanje serije kolonista i pošiljki koje bi ih snabdevale neophodnim stvarima. Njihov zadatak bio bi što marljivije iskorišćavanje resursa na Marsu. Budući da pećine od lave na Marsu verovatno sadrže led, profesori pretpostavljaju da bi kolonisti imali izvor vode, kiseonika i zaštitu od radijacije.
Kolonija na Marsu bila bi baza za istraživački rad i nastavak letova dublje u Sunčev sistem. Osim toga može poslužiti i kao neka vrsta "čamca za spašavanje" u slučaju veće katastrofe na Zemlji.
Neformalna anketa sprovedena po univerzitetima pokazala je da postoji velik broj spremnih volontera, uključujući i profesora Šulca-Makuča, koji kaže da bi samo pričekao da mu deca malo porastu.
