Roboti otimaju posao ljudima
Otvaranje Amazon Go stor u Sijetlu dovodi svet na rub propasti poslova kakve poznajemo. Zgodna prodavnica otvorena u podrumu sedišta gigantske svetske kompanijeu januaru, zaista je promenila svet.
Mušterije ušetaju, skeniraju na ulazu svoje pametne telefone, izaberu šta žele sa polica i izađu.
Nema računa na papiru, nema kasa ni kasira. Umesto toga, model "uzmeš robu i izađeš" nadziru roboti, nova generacija mašina koje uspevaju da razlikuju kupce i šta uzimaju sa rafova. Čim izađu iz prodavnice, kroz minut ili dva, kupci na svom mobilnom telefonu dobijaju račun za robu koju su kupili, a koju će platiti kroz telefonski račun. I ovo je model moderne trgovine.
Amazonovi dronovi
Amazon je već prošle godine počeo da isporučuje pakete do pet kilograma dronovima. Eksperimetalno u Kaliforniji. Desetine dronova u otvorenom kamionu imaju kod paketa i adresu na koju ga moraju isporučiti. Ako je u pitanju kuća, na prag, a ako je stambena zgrada, na najbližu tačku ulazu. Korisniku prosto stigne SMS poruka da dron za pet minuta spušta paket, i da dođu da ga preuzmu.
Tehnološke promene se događaju veoma brzo i imaju svoju ekonomsku opravdanost, ali i ogromne društvene posledice. Za kupce je to sjajna novina. Nema gužvi i redova na kasi, a i cene su niže jer u marži nije obračunat rad čoveka već samo amortizacija mašina.
Naravno, u svemu postoji kvaka, pa tako i ovde. I to više od jedne. Pre svega, da biste ovako kupovali u Amazonovoj prodavnici, morate prethodno imati besplatnu aplikaciju Amazona na telefonu. Krađa je isključena. Bez validacije nećete ući, a sve što stavite u kesu biće naplaćeno jer senzori na izlasku precizno identifikuju robu. Ima mnogo elemenata Velikog brata u tome.
Svaka velika tehnološka promena je pomalo uznemirujuća. Ljudima je potrebno vreme da se naviknu.
Porez na pametne mašine
Odgovor države na posao bez ljudi je takozvani porez na robote. Niko to još nije uveo, ali se razmišlja kao opcija kako bi se na svojevrstan način kaznili oni koji otpuštaju, a kako bi se skupio novac za socijalni mir. Prosto, neko mora finansirati sistem javnog zdravlja, penzija i dotacija nezaposlenima koji nisu krivi što su ostali bez posla.
Automobili bez vozača, na primer, već postoje jer postoje mašine koje se orijentišu u prostoru i "osećaju" saobraćaj oko sebe i uveliko su u stanju da rade poslove koji su dosad bili rezervisani za ljude. Poznato je već da postoje hoteli koji jednostavno nemaju recepciju. Sve je automatizovano.
Ovakve novine donose veći privredni rast i profit vlasnicima, ali, dok se oni bogate, prodavci ostaju bez posla i postaju sve besniji. Iskustva iz prethodnih tehnoloških revolucija govore tako. Proces je već odmakao. Podaci za Veliku Britaniju govore da postoje 33 robota na 10.000 radnih mesta. U SAD je taj odnos 93, a u Japanu 213 na 10.000 radnika. To znači da se proces automatizacije uvećava.
Pitanje, dakle, nije da li roboti dolaze, jer dolaze. Nije pitanje ni da li doprinose ekonomskom rastu, jer hoće. Samo će u Britaniji taj rast biti 10 odsto do 2030. godine, zahvaljujući uvođenju veštačke inteligencije u privredu.
I lekari postaju višak
Trpeće zbog automatizacije i srednja klasa. Recimo, mašine će zameniti radiologe, advokate, čak i novinare u velikoj meri, baš kao što su već zamenjeni šalterski radnici u bankama. Biće zamenjeni i vozači, kamiona, brodova, vozova, čak i automobila.
Prethodna velika tehnološka revolucija 1990. godine sa komercijalizacijom interneta je donela gubitak ogromnog broja radnih mesta, naročito u razvijenim zemljama. Tada se tvrdilo da će prosto doći do prekvalifikacije ljudi u istoj razmeri u kojoj su izgubljena radna mesta. To se nikada nije dogodilo. Roboti nam na naše oči uzimaju posao. I to će po ljude imati visoku cenu, uprkos svim dobrobitima.
Prekvalifikacija bez kraja
Moguće je da će ljudi morati da se konstantno prekvalifikuju kako bi držali korak s novim tehnologijama, budući da će poslovi sve više biti automatizovani i postajati suvišni. Ideja o poslu za ceo život će stvarno biti pase.
- Stalno će se otvarati nova područja rada koja će ljudi morati da kontrolišu. U 2050. ljudi će kontinuirano morati da unapređuju svoje veštine, ali sam optimista i verujem da će i dalje biti zapošljavanja ukoliko poseduju te veštine - rekao je Čopra Mekgauan, stručnjak za informacione tehnologije.
To znači da će radna snaga biti prinuđena da se preorijentiše na poslove sa skraćenim radnim vremenom i bez stalnog angažmana, kaže Džulija Lindzi, direktorka Ajopener instituta.
- Poslodavci neće razmišljati na način zaposlenika, razmišljaće o specijalnim kategorijama. Šta nam je potrebno i na koje vreme? Posao u budućnosti bi takođe mogao biti koncentrisan na odlučivanje o kompleksnim problemima, korišćenje kreativnosti, vođstvo, visoko obrazovanje ili samozapošljavanje - kaže Lindzi.
