Da li je moguće napraviti robota sa dušom?
Upotreba veštačke inteligencije omogućila je veliki napredak u humanizaciji robota. Postojali su neki prototipi koji su, u pogledu njihovog izgleda, sposobnosti i načina na koji oni interaguju sa ljudima, sve više ljudski. Postoji nekoliko pitanja koja se javljaju u ovom procesu, jedno od njih je: U kojoj meri bi bilo moguće postojanje robota sa dušama?
Već u drevnoj Grčkoj, filozofi poput Platona postavili su činjenicu da su ljudi posedovali dušu koja je zaboravila odakle je došla kad je ušla u ljudsko telo. Iskustva blizu smrti obuhvataju neobjašnjene situacije pacijenata proglašenih mrtvima, bez ikakvih detektabilnih bioloških aktivnosti, koji, kada se vrate, detaljno prijavljuju svoj čitav proces reanimacije.
Prethodno sugeriše da je potrebno živo telo koje sadrži savest. Osim toga, ako se svest shvati kao sposobnost da sagleda i spasi misli, može se zaključiti da postoje roboti koji ga poseduju.
Neke religije, poput budizma ili hinduizma, sugerišu da je moguće namerno odvojiti svesnost od tela i da se može preneti sa jednog tela u drugi. Svest nije deo fizičkog sveta koji vidimo i nije proizvod ljudske biologije.
Zbog toga bi bilo šta drugo, osim organske fizičke forme, moglo da ima mogućnost da ima dušu ili svest, čak i robot.
