Naučnici: Evo zašto muškarci nemaju kost u polnom organu
Iako su muškarci nekada u penisu imali kost, ta karakteristika je kroz evoluciju nestala i muški polni organ danas se sastoji isključivo od sunđerastog tkiva koje se učvršćava usled pojačanog dovoda krvi čiji je okidač seksualno uzbuđenje.
Ali, zašto je došlo do gubitka kosti u penisu?
Kost poznata pod nativom bakulum zastupljena je kod sisara i primata širom sveta, a njena dužina toliko može da varira da se smatra najraznolikijom kosti na svetu.
Podstaknuti upadljivim razlikama u dužini penilnih kostiju u životinjskom carstvu, naučnici sa Univerziteta u Londonu počeli su da rekonstruišu evolutivnu priču o njoj.
Otkrili su da je penilna kost kod sisara evoluirala pre 95 miliona godina, i bila prisutna kod prvih primata koji su se na Zemlji pojavili pre oko 50 miliona godina. Od tog trenutka nadalje, kod nekih životinja postala je veća, a kod drugih manja. Kod makaki majmuna, na primer, koji teži samo 10 kilograma, dužina bakuluma iznosi 5 centimetara.
- Kost u penisu je duža kod vrsta kod kojih je zastupljena tzv. produžena penetracija - kaže vodeći autor studije Kit Opi.
Tim terminom označava se seks koji traje duže od tri minuta, a njegov cilj je udaljavanje mužjakove konkurencije prilikom oplodnje ženke. Kost penisa koja se oslanja na sam vrh organa, a ne na njegov koren, pruža strukturalnu podršku mužjacima u dužoj penetraciji.
Kod šimpanzi, penilna kost nije duža od dužine prosečnog ljudskog nokta, a odgovara i trajanju samog čina oplođenja od svega nekoliko sekundi. Ženke šimpanzi pare se sa svim mužjacima kako stariji pripadnici grupe ne bi poželeli da ubiju potomstvo, misleći da su oni možda očevi.
Penilna kost kod ljudi nestala je kada se promenio način na koji ljudska rasa stupa u seksualne odnose.
Naučnici pretpostavljaju da su se ljudi nekada razmnožavali drugačije, kao što se menjao i prosečan broj seksualnih partnera svakog pojedinca. Sa njegovim smanjenjem i monogamijom kao posledicom, strah od konkurencije prestao je da bude biološki imperativ, i izgubila se potreba za dugotrajnim seksualnim činovima.
Naučnici smatraju da se kost u penisu razvila da bi se sprečilo stvaranje "čepa za parenje", lepljive izlučevine koji su pojedini mužjaci odlagali u ženkin genitalni trakt kako bi ga blokirali i sprečili druge mužjake da oplode "njihove ženke".
- Pretpostavlja se da je kost u penisu otklanjala i probijala "čep koji su postavili prethodni mužjaci" - navodi profesor Kingsli sa Stenford univerziteta.
Veruje se da je nestanak kosti povezan s promenama u udvaranju ženkama. Gubitak kosti vremenom je doveo do lakše kopulacije sa ženom, a povezan je sa stvaranjem jače povezanosti između parova kao i razvojem veće brige očeva za svoje potomstvo.
